01 jul Ostanite mirni, jer danas je njen dan! (Rođendanska hronika za Milicu Denić)

Na današnji dan rođena je Milica Denić, ninjutsu master, borac protiv mizoginije, autoritet na polju digitalnih komunikacija, dama čiji je život posvećen herojstvu i akciji. Ona je izdanak jedne posebne generacije od koje se s pravom mnogo očekivalo u prošlosti, i od koje se takođe mnogo očekuje u budućnosti. Sledi rekonstrukcija izuzetno značajnih događaja koji su se odigrali 01. jula 1982. godine, urađena na osnovu napisa iz dnevne štampe, kao svedočanstvo o danu u kome je jedna država položila sve svoje nade u generaciju koja je tek nastajala, a čiji je Milica danas idealan predstavnik.

Tog vedrog i toplog četvrtka, pojeftinile su četkice za bojenje, ali su zato Beograđani „prefarbani“ za čak 229 nenajavljenih poskupljenja: od plastičnih trouglova i lenjira, čija je cena u proseku uvećana za 88,5%, do sirupa od pomorandže „Srbijanke“ iz Valjeva, koji je poskupeo za 40,55%. Svi koji su želeli da lepi uživaju u poskupljenjima, to zadovoljstvo morali su svom frizeru da plate 9,58% više nego inače. Ipak, građane je najviše zabrinula vest o značajnom povećanju cene vode iz gradskog vodovoda. Oni hrabriji odmah su javno postavili pitanje da li to komunisti žele da se obračunaju sa svima koji “u današnje vreme žele da budu previše čisti”. Tvrdili su da iznenadno poskupljenje vode za čak 43,6% neće biti udarac samo za ljude koji imaju poštovanja vredne higijenske navike, već će naterati i sve one koji pripadaju kultu “nedeljnih kupača” (onih koji se kupaju samo nedeljom u večernjim časovima) da zbog ekonomičnosti pređu na takozvano “kupanje po izuzetnoj potrebi”, koje nalaže da se u kadu ne ulazi bez nekog ozbiljnog razloga. Oglasio se čak i gradonačelnik Beograda, arhitekta Bogdan Bogdanović, koji je iskoristio obraćanje novinarima tokom ceremonije otvaranja 11. Slobodarskih filmskih svečanosti u Sopotu da ukaže na opasnost od izbijanja zaraze ukoliko građani počnu da štede vodu nauštrb svoje čistoće.

Pored brojnih poskupljenja, Beograđani su tog prvog jula imali i drugih briga. Učenik Davor Bošković objavio je u „Politici ekspres“ da traži kuglager za bicikl marke „Poni Unis“, i postavio pitanje da li će se i kada neko setiti da u Beogradu, koji ima najmanje 200 000 dvotočkaša, otvori radnju za popravku bicikala. Profesor Dušan Mandić u pismu “Novostima” požalio se da je prava šteta što su domaći milijarderi izvan svih trendova, jer nemaju svoje udruženje gde bi mogli da zasedaju i sastanče uz kiselu vodu. Istakao je da su zbog toga najviše oštećeni obični građani, jer ostaju bez šansi da ih bogataši upute u tajne sticanja i raspodele para.

„Moramo odmah zamoliti ljude od uspeha i love da se oslobode urođene skromnosti i da svoja iskustva i sećanja detaljno opišu u svojim memoarima, na osnovu kojih će naši iskusni maheri tu dragocenost pretočiti u desetine romana, filmova i televizijskih serija.“

Međutim, pomenuti milijarderi nisu se odazvali ovom pozivu, jer su se našli u dubokoj žalosti zbog samodoprinosa od 1,3% ličnog dohotka koji je tog dana stupio na snagu.

Mnogi muškarci interesovali su se za kafane koje imaju televizore, kako bi mogli na miru da prate utakmice Svetskog fudbalskog prvenstva u Španiji, dok su gradske dame po salonima lepote ogovarale “najskuplju udavaču Evrope”, Karolinu, princezu od Monaka, koja je u to vreme pobuđivala veliku pažnju sentimentalnih momaka iz džet set generacije. Veselo raspoloženje vladalo je i među bebama u beogradskim porodilištima, zbog teksta objavljenog u „Politici“, u kome neimenovani lekar tvrdi da bebama posebno pogoduje morska klima i kontrolisano sunčanje, te da roditelji svoju decu mogu voditi na more već od druge nedelje života.

Ipak, najznačajniji događaj tog dana, ako se izuzme Miličino rođenje, odigrao se na zatvaranju 12. Kongresa Saveza komunista Jugoslavije. Vođena je žestoka rasprava oko politika i strategija zapošljavanja. Jedan od delegata za govornicom je pročitao članak objavljen u “Borbi”, o mladoj bibliotekarki Svetlani Jelić iz Smederevske Palanke, koja se, zbog nemogućnosti da se zaposli u struci, prekvalifikovala za vozača krana, i počela da radi u Fabrici šinskih vozila SOUR “Goša”. Neko drugi postavio je pitanje da li je normalno da SIZ za zapošljavanje nudi nezaposlenim gimnazijalcima, ekonomistima i bibliotekarima prekvalifikaciju za mesare i tapetare, i to u trenutku kada se u svetu diskretno i polušapatom govori o nekakvoj digitalnoj eri, koja će iz korena promeniti dotadašnji način poslovanja i života uopšte. Postojale su vrlo šture informacije da se tu radi o nekim portalima, mrežama i lajkovima, ali iz toga se nisu mogli izvesti nikakvi konkretni zaključci. Zbog toga se sa velikom pažnjom čekao izveštaj sa konferencije za medije Ronalda Regana. Očekivalo se da bi američki predsednik mogao otkriti nešto više detalja o toj novoj digitalnoj eri, pošto se pretpostavljalo da iza svega stoje upravo tamošnji krupni kapitalisti, ali njegove izjave i odgovori na pitanja novinara bili su iritantno neodređeni. Neki delegati tvrdili su da nešto o tome sigurno znaju i Kinezi, koji su baš tog dana započeli popis stanovništva. Zvanično, cilj popisa je da se dođe do informacija o prvim rezultatima primene politike jednog deteta, ali nagađalo se da uvek preduzimljivi Kinezi zapravo već rade na proceni potrebnog broja stručnjaka za nastupajuće digitalno doba.

Na kraju je postignuto jedinstvo oko stava da se SFRJ mora, u skladu sa svojim mogućnostima, aktivno uhvatiti u koštac sa novim globalnim tendencijama, kako bi bila kadra da u budućnosti zauzme što bolju poziciju na međunarodnoj sceni. U stenogramskim beleškama ostala je zapisana mudra izjava predsedavajućeg:

“Možda mi danas, drugarice i drugovi, ne možemo razumeti te promene do kojih će neumitno doći pre ili kasnije, ali mala Milica i njeni vršnjaci koji su danas došli na svet, i svi oni koji će tek doći posle njih, razumeće te promene, učiće o njima i ovladaće znanjima i veštinama neophodnim da u svakom smislu modernizuju i unaprede život i rad u SFRJ. U njih mi moramo položiti sve naše nade, i moramo ih podupreti na njihovom putu.”

Možda su baš te reči postavile osnovu za sve ono što bismo u svojoj naivnosti mogli nazvati prostom sudbinom. Jedino je nesporno da smo promene dočekali, i da se, koliko- toliko, ćeramo sa njima.

Na kraju ove rođendanske hronike, poželimo Milici dug i srećan život ispunjen neprestanom borbom protiv svojih prividnih slabosti i sumnji. Poželimo joj da sačuva čvrst korak žene ratnice, manire prave dame i iskrenost devojčice. Poželimo joj plodnu potragu za novim znanjima, izazovima i zadovoljstvima.

Srećan rođendan, Milice, neka zdravlje, sreća i ljubav uvek budu s tobom!

Napomena: Svi podaci navedeni u ovom tekstu istiniti su i preuzeti iz izdanja dnevnih listova “Novosti”, “Borba”, “Politika” i “Politika ekspres” od 01. i 02. jula 1982. godine. Interpretacija događaja predstavlja autorsku slobodu, i ne treba je shvatati previše ozbiljno.

Autor: Milan Jokić

Fotografije: weheartit.com