27 feb Oponentno LJ

Hej, dobro je što ti misliš da ja znam.

A ja nemam pojma o tome šta je ljubav. Uvek mislim da je to neki rat. Tako je to kod mene počelo.

Ili rat ili odanost.

I kada ulazim u ljubav, ja, za razliku od drugih žena, pod osmehom krijem ratničke boje.

Dok se šminkam u ogledalu, bacam poslednji pogled i kažem: „Videćemo ko dobija igru.”

I igram je. Hladno i ženstveno. Koketiram i lažem. Ložim… To je zavođenje?

Prodajem ti seksipilnost i ti je kupuješ, a nisi ni svestan cene koju plaćaš.

Dok ti ne uzmem dušu.

Jedino ne prodajem sebe. Svoju suštinu.

I kako živeti sa tako sumanutom istinom da ne znaš šta je ljubav? To me plaši… Zašto sam onda ovde?

Za mene je sve igra.

I dok traje igra, dok je zanimljiva, dok se dokazujem… ja sam tu. I to zovem ljubav.

A posle, kad mi dosadi… opet se pitam – šta je to ljubav?

I tragam za novom igrom.

Kako upokojiti tog vampira, koji isisa ljubav iz tebe i ostavi te samu sa tragovima od ujeda…

Nije mi drago, očajna sam… Verovatno je to neko čudno oštećenje ganglije koja povezuje mozak i srce.

Kod mene se privezala na neki spoj na kome piše „GAME”.

Ležim na pesku, pored mora.

Kroz naočare širom otvaram oči jer hoću da upijem u sebe svaki detalj. Tu toplinu…

Želim da privučem ljubav.

More. Sunce. Duboko vučem vazduh kroz nozdrve.

Bože, dopusti mi da naučim da volim… Molim te, pomozi mi da smirim svoje srce.

Stalno luta.

Nauči me da prestanem da glumim i oslobodi me ovog ratnika koji se komeša u meni.

Psihijatar mi kaže: „Možda nikada niste našli pravog muškarca?“

Ja se smejem i kažem: „Molim Vas, pre će biti da oni nisu u meni našli pravu ženu. Mirnu. Vernu. Smernu.“

Kaže: „Teško je smiriti nemirnu dušu.“

Kažem: „Svi moji muškarci su bili pravi i svi su me ludo voleli. Samo, nijedan od njih nije mogao da me zadrži.“

I onda, posle mnogo razgovora, konačno mislim da znam. Budem odana. Ali, ne osećam ništa… I tugujem. Tugujem jer se trudim da volim. A srce želi samo novu igru, dok i ta ne postane dosadna i ofucana, kao stare papuče.

I opet se pomolim i kažem: „Nauči me da smirim srce tako što ćeš me povezati sa sličnim, sa kojim igra nikada neće da prestane. Da li takav postoji? Stvori mi ga!”

Otkrivam vam sebe i kažem – to je moja kazna.

bULjaV.

Tako zvuči na mom šatrovačkom.

Autorka: Sandra Hristov Tomić

Fotografije: pinterest.com