08 feb Opklada

Ne, neće oni otići.

Veruj mi. Ne raspravljaj se sa mnom.

Ima ovde još svetla.

Istina je, ponekad na nekom uglu naletim na nesrećne ljude. Ja se nasmešim. Verujem da je osmeh zarazan.

I oni izgleda veruju, pa odmah promene stranu ulice, da se kojim slučajem ne zaraze.

Ali, retki su takvi slučajevi.

Eto, baš pre neki dan, jedan se čovek sve vreme sam sa sobom smejao u autobusu. I veruj mi, svi su mu se smejali.

Neće otići.

Ovde je lepo kad se pojavi duga.

Mada se ne usuđujem da tražim zlatni ćup iza nje. Šta ako ga stvarno nađem?

Ja bih ga svakako razdelila onima kojima je potreban. Problem su mi oni kojima nije. A oni prvi traže. Gde da sebe stavljam u takav položaj?

Dakle, ne ističem se. Dugu samo posmatram. Ne mičem se.

Zamisli da prođem kao onaj slikar u Domanovićevom „Mrtvom moru“.

Ali, dobro, sve su ovo sitnice.

Neće otići.

Lepo je ovde kad padne sneg.

Jeste da u autobusu nema grejanja, ali šta sa tim? Pre dvesta godina ljudi su putovali kočijama. Misliš da su tada imali grejanje? A tebi sad treba grejanje!

Neće otići.

Zašto, kad je ovde lepo?

Učiš vredno, posle imaš par godina da se odmaraš. Ih. Na drugim mestima te odmah zaposle, a ovde… Malo sačekaš, pa shvatiš da i nisi hteo da radiš u struci i zaposliš se bilo gde.

A imaš i druge pogodnosti.

Kod lekara te dočekaju vrlo ljubazno. A to sve da bi shvatio da nije ni trebalo da dolaziš. A i što baš tu da dođeš? Pa, nisu oni krivi što si se razboleo.

Hajde, molim te, još hoćeš i njih da zaraziš.

A ti se ljutiš. Nije nego ne razumeš.

Neće otići. Nemaju razloga da odu.

Meni, eto, jedino smeta, da ne bude da idealizujem, što ovde nekad ne smeš da kažeš za koga navijaš, ili koju slavu slaviš i da li uopšte slaviš, ali dobro…

Možda jednog dana i zvanično zabrane da se o tome govori, ako uvide da je to najbolje rešenje.

Eto..

To mi smeta.

I da…

Žao mi je zbog jedne misli.

Znam..

Ako dobiješ ovu opkladu..

Ako ipak odu..

Znam..

Neće se vratiti.

Autorka: Marija Čalić

Fotografije: weheartit.com