17 sep Odlomak iz priče „Uz zvuke grčkih balada“

Konstantinu je probudila galama iz susedne sobe. Bolela ju je glava. Toliko je želela da odmara i mirno spava, posle posla, i koliko god da se trudila da ponovo utone u san, nikako nije mogla. Njena rođaka se sve žučnije svađala sa svojim ljubavnikom, u susednoj sobi.

Prošlo je nešto više od mesec dana, otkako je Konstantina došla u Grčku i zaposlila se kao sekretarica, u firmi jednog svog ujaka. Počela je da deli stan sa svojom rođakom Valerijom, kako bi joj stanarina bila jeftinija.

Sa noćnog stočića je uzela mp3 plejer, stavila slušalice na uši i pustila neku od svojih omiljenih grčkih pesama, pojačavši muziku do kraja, samo da ne bi slušala svađu iz susedne sobe. Pre će uspeti da zaspi uz glasne zvuke muzike, nego uz nepodnošljive glasove svoje rođake i njenog ljubavnika. A kako joj se činilo, njenoj glavobolji će mnogo više prijati muzika, nego svađalački glasovi iz susedne sobe.

Nakon preslušanih pet pesama, Konstantina je opet zaspala. Iz sna ju je trgnula nečija ruka koja ju je lagano prodrmala. Oči je naglo otvorila i ugledala Valeriju. Skinula je slušalice i mp3 plejer odložila sa desne strane jastuka.

„Strašno sam nervozna!“, uzviknula je Valerija besno i sela na krevet, do svoje rođake.“ „Čovek, s kojim sam već mesecima u vezi, želi da me napusti, sada kada je njegova supruga saznala za nas, ona želi da se razvede od njega, a on želi da mu ona oprosti, a da mene odbaci kao iskorišćenu papirnu maramicu. Sada kada ga njegova žena ostavlja, može lepo da se razvede od nje, i da se sa mnom oženi, a ne da me napušta i da se iz petnih žila trudi da mu njegova supruga oprosti.“

Konstantina je oduvek bila svesna toga da nikada sebi ne bi dozvolila vezu sa oženjenim muškarcem, nikada ne bi mogla da bude u stanju da postane nečija ljubavnica, a samim tim nikada ne bi nikome rasturila brak. Iako se trudila da bude u dobrim odnosima sa Valerijom, jednom ju je oštro kritikovala zbog veze sa oženjenim muškarcem.

„To sa tim čovekom i nije bila normalna veza.“, Konstantina je rekla i podigla se u sedeći položaj.“

Valerijine oči su sevnule besno.

„Ako ćeš mi držati predavanja o moralu, kao i tome kako mi nije mesto pored oženjenog muškarca, znaj da…“, počela je Valerija pomalo histeričnim tonom.“

„Uzalud je da ti držim predavanja, ali ću ti reći da lepo odustaneš od tog čoveka. Tebi nisu u glavi moralne vrednosti, u glavi su ti samo pohota, oportunizam, i šteta koju priređuješ drugima. Kako te ne grize savest što će možda tom čoveku propasti brak? Kako te ne grize savest što ćeš mu rasturiti porodicu?“

„Boli me uvo za savest, kao i za ono što ti misliš. Kako li mi je samo palo na pamet da se tebi žalim? Pa, ti me nimalo ne možeš razumeti.“

„Onda mi se ne žali, već me pusti da spavam.“

Ljutito, bez reči, Valerija je ustala i izašla iz sobe, zalupivši vrata za sobom.

***

Te večeri je Konstantina večerala sama, kao i obično, jer je njena rođaka gotovo uvek bila odsutna u vreme večere. Nikako nije mogla da izbaci iz glave razna razmišljanja o Valeriji. Uvek bi sebi postavljala pitanja, za koja ni ona sama nije imala odgovore, kako je Valerija bila u stanju da bude toliko pokvarena, bezosećajna, kako nije marila za tuđa osećanja, kako nije ni u kom slučaju svesna koliko je loše rasturiti nekome brak…

I ko zna još koliko pitanja bi joj, u vezi rođake, prošla kroz misli, da je nije prenuo zvuk mobilnog telefona, koji je bio pored tanjira. Spustila je viljušku u tanjir, obrisala ruke salvetom i uzela mobilni telefon. Bio je to njen otac. Počeo je da joj govori koliko im, kod kuće, nedostaje:

„Jeste da nam mnogo nedostaješ i da smo mi najviše bili za to da ne odeš u Grčku, ali morali smo da poštujemo odluku koju si donela.“

„I vi meni strašno nedostajete, ali moj san je oduvek bio da, u tvojoj rodnoj zemlji, radim i živim, ako ne za ceo život, bar na nekoliko godina.“

„Znam koliko je bila jaka tvoja želja za životom u Grčkoj. Iz tog razloga te ja i majka nismo sprečavali da odeš, kao što si se u to i uverila.“

„Kako je mama?“

„Dobro je, ali je i dalje tužna što si daleko. Ovog leta ćemo te sigurno posetiti. Majka će ti telefonirati, kada se bude vratila sa posla, sada radi. Pozvao sam te zbog nečega što sam planirao još juče da ti kažem. Pre dva dana sam, putem interneta, stupio u kontakt sa jednim prijateljem, s kojim sam išao u srednju školu. Pošto sam se ja sa porodicom odselio iz Grčke u svojoj devetnaestoj godini, izgubio sam kontakt sa mnogim poznanicima, kao što sam izgubio kontakt i sa tim prijateljem iz srednje škole. On se zove Vasilis Kalidis. Razgovarao sam dugo sa njim. Rekao sam mu da si u Volosu, zbog posla, pa smo došli na ideju da se upoznaš s njim i njegovom porodicom. Vasilis i ja smo se oduvek poštovali, i dan danas mi je zahvalan što je, zahvaljujući meni, dobijao dobre ocene u školi, jer je stalno prepisivao od mene, stalno sam mu pomagao oko gotovo svih predmeta. S obzirom na to da si, verovatno, usamljena u tom gradu, gde se ni sa kim ne družiš, sem sa Valerijom i Janom, ne bi bilo loše da se združiš sa još nekim ljudima. Vasilis je rekao kako bu mu bilo drago da te upozna i ugosti u svojoj vili. Upoznaćeš i njegovu porodicu, biće ti zaista lepo da se družiš sa njima.“

Konstantini se dopao očev predlog da upozna njegovog prijatelja. Otkako je došla u Grčku, čeznula je za društvom, i na momente, zaista se osećala usamljeno. Rođak Jan jedva da je imao vremena da sa njom nekud izađe. Valerija nije želela sa njom da izlazi, jer je previše vremena provodila sa svojim ljubavnikom. A na poslu ni sa kim Konstantina nije postala preterano bliska. Kako je primetila, u firmi su se svi držali na nekoj distanci i međusobno komunicirali samo u poslovnom smislu.

Autor: Danijel Genov

Fotografija: favim.com