15 dec Oči samo za tebe

Sećam se priče koju mi je tata ispričao pre par godina. Samo jedne od mnogih koja bi nas navela da se dotaknemo još njih bezbroj. Ranije smo češće umeli da ostanemo tako da ćaskamo i pijuckamo do kasno u noć, sve dok nam mama u jednom trenutku, onako sanjiva, ne bi pripretila i oterala na spavanje. To dok sam živela s njima. Kasnije se to divanjenje odigravalo tek za neki vikend ili praznik.

Uglavnom, u jednom od tih navrata, prisetio se poslovne večere koju je upriličio direktor njegove firme u Kanadi. Još uvek je bio samac, željan novih podviga i avantura, sa vijugama naštelovanim trista na sat i očima kao na žaru.

U moru ljudi koji su te večeri prisustvovali „event-u“, dakle preduzetnika, direktora, kolega, pa njihovih žena, svi različitog porekla, nacionalnosti, rasa, čak i mešavina od nečega navedenog, pažnju mu je privukao jedan sto levo, tridesetak metara od njegovog.

Za njim je sedela jedna divna dama srednjih godina, lepa žena podignute kose, krupnih očiju, crvenih usana i noktiju i izuzetno pravog držanja. Do nje je prepoznao svog kolegu, te se ispostavilo da je dotična dama, njegova supruga.

Moj tata inače ne preferira crvenu boju kad su udate žene u pitanju. Oduvek je bilo tako. Ne znam, verovatno jer privlači isuviše pažnje, ne uvek one pozitivne. Bilo kako bilo, za neko čudo, na njoj mu ta boja nije zasmetala. Zaintrigiran tom činjenicom, nastavio je još malo da posmatra ovaj srednjovečni bračni par. Ona je, kaže, sve vreme imala oči samo za njega. I ne, to nije ličilo na scenario gde joj on, ne daj Bože, kući preti i zlostavlja, pa kada su negde napolju u društvu, od straha ne sme da pisne. Ne. Njen govor lica i tela, otkrivali su nešto sasvim drugo.

Kada bi uspeli da se posvete jednom drugom uz jelo, on bi joj nešto šapnuo, a ona bi ga pogledala onako malo ispod obrva, pa se osmehnula. On bi joj kažiprstom blago pomilovao nos, ona bi njega onako ovlaš poljubila u bradu. Ali, kad bi im se za stolom pridružio još neko, da prozbori koju, gospođa bi se učtivo pozdravila, i dok bi njen čovek vodio razgovor sa pridošlim sagovornikom, ona bi se zanimala jednom malenom macom koja se cele večeri šetala po sali. Valjda je i životinju privukla ta njena pojava, te je nekako sve vreme suptilno tražila način da se približi upravo tom njihovom stolu, i umiljava, radujući se dobijanju njene pažnje. Polako, bez žurbe, uspela je da se ukotvi pored nogara stola, i strpljivo sačekivala svaki komadić hleba, među tim divnim crvenim noktima, koji bi joj gospođa udelila. Zadovoljno mašući repom levo-desno, gladeći gotovo prozirnu kožu njenog uzdignutog risa.

Nešto kasnije, supružnici su nekim čudom ostali sami za svojim stolom i gospodin je napokon uspeo da završi jelo. Odloživši pribor nakon poslednjeg zalogaja, među prstima je počeo da okreće stalak od čaše s vinom. Ona je tada polako ustala sa svoje stolice. Pažljivo gladeći obema rukama, spustila je malo podignutu suknju nakon sedenja. Suptilno je prešla pogledom preko dekoltea da proveri je li sve prigodno i na mestu. Prstima leve ruke, ćušnula je neposlušni pramen ispod visoke punđe. Pogled uperila ka praznom podijumu. Svirala je lagana muzika. Neki bluz, na primer.

Koračala je polako i bez žurbe, spontano, ali s namerom. Kao njena nova prijateljica koju je mazila do malopre. Dok je njen čovek samo nemo posmatrao uz poneki srk iz čaše. Ko bi gledao sa strane, isprva bi se zbunio. Šta je to sad ona smislila? I kuda se uputila?

Nakon nekoliko taktova i nekoliko koraka, lagano se okrenula. S rukama na bokovima, izbačenom bradom, sa sve rupicom i prgavim smeškom, cupnula je, dvaput, levom štiklom o pod.

On je odložio svoju čašu, otresao salvetu s krila, ustao i krenuo ka njoj. Oboma pogledi, ni levo, ni desno. Fokus. Kada se našao tik ispred nje, lagano joj je uzeo levu ruku i postavio na svoje desno rame, a zatim svoju desnu postavio na njen levi bok. Prsti druge ruke su im se upleli i stopili u jedno. Zaplesali su. On je vodio, a ona ga je pratila. Lagano i bez žurbe. Kao da imaju vreme samo za sebe. A zapravo su ga i imali. Sami su ga sebi stvorili.

„I sad vidi“, kaže meni tata, „Šta je meni, tada momku, bilo interesantno? Ti nisi među njima mogao da spaziš ni trunku ljubomore! Samo beskrajno poverenje i osećaj da oni zaista uživaju jedno u drugom. Svi ostali su bili nebitni. Oni su sebi stvorili svoj neki mali svet, kojeg je, očito, retko ko i retko šta, moglo da potrese. Često sam se prisećao te scene kada sam počeo i sam da razmišljam o braku.

A tebi, kao devojci, mladoj ženi kažem, da kada si u ljubavi, ničeg lepšeg nema od toga kada imaš oči samo za tog jednog. Ni tebi, ni njemu, ni svima koji vas vide. E, to je prava stvar. Tako da, kada ti se to desi, poslušaj me. Smiri pogled i imaj oči samo za njega. I naravno, biraj tako da i on ima oči – samo za tebe.“

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: weheartit.com