O tvom imenu,
se ne pišu pesme.
Jer je ono poezija,
samo za sebe.
O tebi ne govorim,
onako,
kako o drugima,
to pokušavam.
Jer tebi,
sve pred tobom,
mogu da izgovorim.
Ti nisi neko,
zbog koga,
sebe ne razumem.
Ali ni tebe,
ne moram
sebi da objašnjavam.
Ti si takav,
kakav zaista jesi,
i tu ništa nije upitno.
Ne idealizujem te,
jer si mi realan,
sasvim dovoljan.
Na tebi se ne temelji,
moja umetnost.
Ali si oslonac,
koji me pridrži,
svaki put kada me
umetnost obori.
Ti si takav,
praktičan i jednostavan.
A složeniji od svega,
što prividno izgleda složeno.
O tebi se ne pišu pesme.
Jer si poezija,
veća od ove,
iz koje te stvaram.