26 okt O romanu „Izranjanje“ Veselina Markovića

Veselin Marković dobitnik je Vitalove nagrade za najbolju knjigu u 2001. godini, za roman „Izranjanje“. Pre ovog dela Marković je napisao zbirke priča „Šta propuste oni koji umru u snu“ i „Preimućstva kruga“.  A 2010. godine je obljavljen i njegov roman „Mi različiti“. Reč je o piscu koji možda nije toliko poznat široj čitalačkoj publici, ali je svakako vredan pažnje i čija su dela za svaku preporuku.

U „Izranjanju“ ,njegovom romanu prvenacu, jedan od ključnih motiva je motiv vode, koji se nalazi već u samom naslovu romana. Svakako, ono što će „izroniti“ je htonskog, demonskog karaktera. Reč je o fantazmagoričnoj figuri dvojnika. Sam dvojnik ostaje u domenu junakovog uma, što ukazuje na to da je reč o poljuljanosti identiteta samog glavnog junaka.

Roman je podeljen na pet celina – prolog, tri središnja dela i epilog. Sama kompozicija romana sva je u znaku kolebanja između retrospekcije i prospekcije, te se stiče utisak haotičnog kretanja pripovedanja u pravcu „šizofrene cik-cak šare“. S obzirom na psihički nesklad unutar uma samog junaka, takav postupak je sasvim opravdan.

U prološkom delu romana odvija se ključni događaj koji će promeniti ustaljeno stanje stvari, a taj je preokret nagovešten već prvom rečenicom – „Još uvek je sve bilo uobičajeno.“ Reč je o odlasku kod hipnotizera Barkova (u njegovom imenu opet se javlja motiv vode, jer je on neposredno izazvao „izranjanje“ junakove podsvesti time što je, zahvaljujući njemu, obznanjeno postojanje rascepa unutar samog junaka). Nakon hipnoze, on će imati utisak da se „probudio u drugom svetu“ – bez objašnjenja će biti ostavljen od strane svoje devojke Katarine , a počeće i sam da se menja. Naime, iz nekoga ko je do tada bio uzoran verenik, sin i građanin, počeće polako da se pomalja potisnuta bestijalnost. Promenu će najaviti pojavljivanje figure dvojnika. Glavni junak će ga opaziti posmatrajući sebe u trokrilnom ogledalu . Pogledom u ogledalo nagoveštava se pojava „onog drugog“, odnosno junakov iskorak u sopstvenu podsvest, ali i pojava „onog trećeg“, s obzirom na to da je reč o trokrilnom ogledalu. On će tada spoznati postojanje jednog svog naličja, nakon čega će se zapitati ko je uopšte on sam, odnosno dovešće u pitanje sopstveni identitet.

Junak je, kao dete, ubio nekog za koga postoji samo nagoveštaj da je bio ljubavnik njegove majke. Sama pojava tog čoveka izazvala je razvijanje Edipovog kompleksa, što će ga voditi ka ubistvu iz ljubomore. Sećanje na ovaj događaj, koje će ostati duboko zakopano u junakovoj podsvesti, pokazaće se kao jedan od glavnih uzročnika njegove poljuljane psihe. S obzirom na to da se u detinjstvu oglušio o normativni deo svoje ličnosti, dolazi do rascepa, što će na njega ostaviti traumatične posledice.

Junakova podsvest će učiniti da na površinu „izroni“ davno potisnuti događaj i iz njega će, za vreme hipnoze, progovarati navodni Sebastijan Marden, koji je kao dete počinio isti zločin. Tokom romana, doći će do sve naglašenijeg preispitivanja identiteta i sopstvene percepcije, što će konačno rezultirati prevladavanjem bestijalnog sklopa njegovog bića. Verujući da će i sam umreti od neizlečive bolesti, kao i njegova majka, on pronalazi opravdanje za svoje sve iracionalnije postupke, što će ga voditi do ponovnog ubistva. Pred svešću o sopstvenoj smrti, junak prolnalazi  utehu u ideji o besmrtnosti, u reinkarnaciji, za koju će pokušavati da pronađe postojane dokaze.

Nakon vesti o čudesnom izlečenju, junak nastoji da povrati „preoteti“ identitet, predajući se prustovskom traganju za izgubljenim vremenom. Započeće potragu za „drugim planom“, svojim izgubljenim vremenom pokušavajući da rekonstruiše sećanja na događaje iz davne prošlosti, sa namerom da povrati svoj identitet . Vivisekcija svesti će ga voditi ka unutrašnjem planu. Spoznaja o davno počinjenom zločinu iz ljubomore učiniće da prevlada normativni deo njegove svesti, što će ga dovesti do konačnog samoubistva.

U ovom romanu sve je ograničeno na um junaka, mnoge stvari ostaju nedorečene, zbog čega roman zahteva čitaoca koji je podjednako „budan“ kao i glavni junak i koji će pažljivo pratiti njegove smernice. Na kraju romana ostaje pitanje koje ostaje na čitaocu da ga sam razreši – da li je reč o reinkarnaciji ili o psihoanatiličkoj teoriji ličnosti, da li se dvojnik pojavljuje kao inkarnacija glavnog junaka ili način da on opravda samog sebe.

Autorka: Biljana Kiš

Fotografije: kupindo.rs, b92.net