28 avg O POKOJNIKU SVE NAJLEPŠE

Kiša lagano rominja. Tmurno je. Nije toliko hladno, ali kada je oblačno, uvek se tripuješ kako je nešto niža temperatura. Gradsko groblje odzvanja lelekom. Ljudi se tiskaju. Moja sahrana. Da, dobro ste čuli, moja sahrana. Nisam ja sad kao nešto planirao da umirem, ali jebiga, dešava se. Sada je kasno za kajanje. Trebalo je da ukočim na semaforu, ali nisam smeo da dozvolim da mi onaj džiber u alfi pobegne. Mrzim kretene sa italijanskim kolima! To što je svetlelo crveno na semaforu nije mi mnogo smetalo. To što me je kao slinu pokupio majstor sa fapom na raskrsnici bogami jeste. Srpski rulet je zajebana disciplina. Ostali samo zadnji točkovi. Dve osamnaestice, skoro nove. Ostalo, totalna šteta. A ja? Pa evo, sedim u čekaonici čistilišta sa ostalima. Čekamo svetog Petra da doručkuje. Valjda mu prže kajganu sa slaninom ili tako nešto, ko će ga znati. Treba da odluči ko će u pakao, ko u raj, a ko negde drugde. Usput gledam šta se događa dole. Ovde sporo ide. Napunila se čekaonica. Bila neka ogromna saobraćajka, mrtvih na sve strane. Bila i svadba u nekom pičkovcu pa svatovi malo pripucali, a i fudbalski derbi je u toku, tako da treba očekivati još veću gužvu. Ali da vidimo šta se radi dole. Debilizam. Potpuni debilizam! Na sanduku se nije štedelo. To mora da je babina ideja. Proradila vlaška krv. Kupila je najlskuplji kovčeg, jer ipak, unuk treba da se raspada u najkvalitetnijem drvetu. Možda i odigra paganski ples ili baci neku vradžbinu pre nego što me pokopaju. Dobro, baba je stara i izlapela, pa i da joj čovek oprosti. Ali ćale! Spremio je više hrane i pića nego kada sam odlazio u vojsku. Nutka ljude da slučajno ne ostanu gladni. Ekipa iz kraja se dokopala hrane i uveliko ždere. Mali Mare kuka kako pečenje nije dovoljno slano. Mamicu ti bezobraznu! Nije slano! Masnu krpu bi pojeo, a ovamo nije ti dovoljno slano! Najviše mi žao keve. Ona je trpela sve moje gluposti. Nije ona kriva što joj je sin malo blesav. Tu je i moj brat. Onaj što su ga oduvek više voleli zato što je jednom u šestom osnovne bio odličan. I to na tromesečju! A to što je tada bio štrajk, nikom ništa! Jede baklavu i bulji u sise moje devojke. Pardon, bivše devojke. Kakva drolja! Šatro plače. Da joj je stvarno žao, ne bi se pojavila sa ovako izbačenim sisama i uskom haljinom. Pola sahrane bulji u nju, na čelu sa pijanim popom. Ovo mu je treći pokop danas. Gledao sam odozgo kada je dolazio na moj. Pao je ispred groblja sa tomosa pijan kao čep. Dovukao se i onaj što se trkao sa mnom. Sačekaće da gosti malo više popiju, možda i zapevaju, nikad se ne zna, pa da upita za one dve gume što su pretekle. Moj brat će to sigurno prepoznati kao dobar posao, i dati ih u pola cene. Kretenčina! Jebote, ova smrt je čist gubitak! Prvo, umro si. Drugo, sve ovo proseravanje sa pićem, hranom, spejs sandukom, cvećem i ostalim jebadama košta Boga oca. I treće, one pare što ljudi stavljaju na kosti ( a ima tu lepa suma brojao sam ) neću moći da potrošim ja, nego verovatno moj brat debil! Pih. Kapiram da sam ja u stvari na ovoj šarada ceremoniji sporedni lik! A šatro su u znak sećanja na mene došli. Još mi samo treba da neko od prisutnih stavi neku knjigu u sanduk pored mene i prozbori nešto u fazonu „pokojnik je voleo da čita“ i ta sranja i da se odmah prevrnem.

– Amin.

– Amin.

– Zatvaraj.

Mrak. Pokopaše me. Šta je tu je. Ako ništa, razišla se balavurdija da grobari na miru utapkaju zemlju…

– Sledeći – začuo se redar u čistilištu.

Red se pomera. Dobro je. Uskoro ću i ja. Ne očekujem sad bogzna kakvu premiju. Potajno se nadam nekom mestu u raju. Jeste da nisam bio u crkvi od… pa poodavno, ali ne broji se valjda sve.

– Sledeći!

Moj red.

– Pomaže Bog, Sveti Petre!

– Kako kome dečko, kako kome. Dodaj mi dosije za ovog malog – okrenuo se ka

  svom pomoćniku – Dakle, da vidimo šta imamo ovde… Ccc. Sitne krađe,

  prestupništva, maloletnički kriminal, tri saobraćajke. Ccc, a vidim, i u crkvi si

  zadnji put bio na sopstvenom krštenju. Šta da radim sa tobom, dečko?

– Jel može u raj?

– Kakav crni raj! Taman posla! Ti bi od raja napravio novi pakao!

– Znači pakao?

– Pakao. Nego šta nego pakao. Samo prvo na šišanje, da se Đavo ne uplaši

  kada te vidi tako šatiranog…

Šta da vam kažem, brzo sam se privikao. Đavo me zagotivio. Kada je čuo za moj hobi, shvatio je da imamo mnogo toga zajedničkog. Nakon završenog posla, to jest, pečenja, kuvanja i mučenja ljudi, sačekam ga ispred zgrade. Zatim stanemo na semafor, odvijemo muziku do daske, najčešće AC/DC. Čekamo crveno. Gas do daske…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: