05 jun O Plavom čuperku

Želim da objasnim dečju ljubav koja postoji u zbirci pesama “Plavi čuperak“.

Pesnik kaže da su mu pomagala deca, da su prisutne njihove tajne i snovi. Ali, ja verujem da dečju ljubav niko ne može do kraja otkriti. Deca su najiskrenija bića na ovom svetu, ali ipak vam nešto neće reći – neku draž koja će ostati u njima, koja će činiti njihov svet još boljim i lepšim. To je ta platonska ljubav, kad detinje srce bude spremno da pređe i kilometre ne bi li gledalo ponovo sa deset metara razdaljine, kao od klupice do fudbalskog terena. Ljubav je tako različita za sve nas, a ipak tako slična, duga, a kratka, blizu, a daleko, bela, a crna, KOMPLIKOVANA, a tako JEDNOSTAVNA, kao krug – sve isto, a sve uvek različito, prsten isti, a dragulj drugačiji.

Tako je i u ovim pesmama: “Prvi put smo odrasli, a prvi put mali“. U potpunosti se slažem sa tim, i pitam se da li smo kad se zaljubimo kao odrasli, veći ili mnogo, mnogo manji? Razmišljam o toj pesmi “Plavi čuperak“ koja je valjda veća i moćnija od svih jer joj se ime nalazi na koricama. A ipak mislim kako je u svim pesmama ljubav ista, i traje, traje,… A onda opet mislim da kad nam neko kaže da nema simpatiju, znači da čuperak nije tu. Ali,… verujem da se u svakom trenutku u nama nađe bar mali deo nečijeg čuperka, jer ljubav je uvek u nama, ma koliko mala bila. Tako je mnogo velikih istina u tim pesmama. Setim se onda stiha “od svega što na svetu znam, najstrašnije je kad si sam“, jer ako nemaš nikog kako ćeš naći taj čuperak koji mora i treba biti u tvojoj glavi?!

Pronađem se u mnogo čemu iz ove knjige, jer verujem u moć ljubavi, a ova knjiga znači ljubav.

Autorka: Mila Spasić 7/4

Fotografija: favim.com