16 jan Novogodišnje odluke

Evo, stigla je.

Iako već odavno ne verujem u njenu magičnost, opet ne mogu a da se ne nasmejem koliko sam puta danas uhvatila sebe u razmišljanju „e, pa jeste nekako sve drugačije nego juče“.

Sinoć sam kao i uvek obećala par stvari za koje se iskreno nadam da ću kroz tačno godinu dana sebi aplaudirati, a ne psovati. Dakle…

Držaću uvek leđa uspravno. Piću više vode, svako veče raditi vežbe i više šetati.Postaću svesna da ono što sad u mladosti lepo poskakuje, u starosti može da visi. Zato ću početi da radim na preventivi, ali istovremeno koristiti te trenutne čari koliko god mogu. Neću odmah skidati brus kad dođem kući, ali isto tako ću više vremena provoditi u pidžami vikendom.

Više ću uživati u sebi.

Trudiću se da ne čitam u mraku i zaspim s cvikerima i pored upaljene lampe, ali ću zato novogodišnje svećiće ostaviti da mi svetlucaju negde do početka leta. Od svakog dana ima da napravim jedan mini praznik. Slaviću to što su moji najmiliji dobro i zdravo, što volim i što sam voljena.

Završiću sve započeto.

Udomiću još jedno kuče i daću mu neko obično ime. Primera radi Čedomir, jer će i on da bude moje čedo. Neću mnogo da idealizujem ljude i manje ću davati šanse. Neću mnogo izmišljati ni fantazirati.

Sviraću klavir makar 20 minuta dnevno. Đuskaću kad god imam priliku, makar samo dok perem zube. Posadiću vrt na proleće i gajiću neke lepe biljke kao što je to nekad radila Baka.

Poželeću želju sa svakom prvom pahuljom i malinom. Ispuniću sebi svaku želju.

Nikad neću pisati kada sam ravnodušna, jer je to najodvratnije stanje (ne)svesti koje postoji. Više ću se igrati. Trudiću se samo da to ne bude sa tuđim osećanjima da mi se ne bi vratilo.

Biraću kozmetičke preparate više po delotvornosti, nego po mirisu. Pored knjige koju ću objaviti, napisaću i jednu knjigu za decu.

U šteku za smirivanje živaca ću uvek imati plastelin, lego kocke i voštane bojice.Nikad lekove.

Rusku i bajadere neću čuvati ekskluzivno za velike praznike.

Biću strpljiviji sagovornik. Nigde neću žuriti, ali ni poklanjati svoje vreme svakome. Svemu ću pristupati studiozno i ozbiljno, bilo da se radi o naučnom radu, ušivanju rukava ili prijatelju u nevolji.

Neću se odazvati na svaki poziv. Setiću se zašto sam istima isprva i prestala da se javljam. Ići ću u crkvu jednom nedeljno, ali ne nedeljom, niti praznikom. Naći ću nekog pored koga ću moći mirno da spavam i dišem.

Smejaću se još više i još jače. Naučiću da volim svoju prirodnu čupavost i neću više davati silne pare na češljanja, utezanja i kultivisanje frizure kod profesionalaca. Naučiću bolje da se snalazim u saobraćaju i neću pretrčavati ulice tamo gde nije dozvoljeno.

Napokon ću se rešiti svojih strahova. S vremena na vreme ću praviti mini skandale, tek da podsetim da sam i ja samo čovek. Predaću papire za Japan.

Neću preterano razmišljati.Neću se odreći hrane koju volim zbog linije. Nastaviću da idem na sistematski pregled na pola godine.

Nastaviću da ne pratim trendove i volim konvencionalno. Da ne gledam tv i pratim politiku i starlete. Da radim nešto na silu.

Nastaviću da budem iskrena, kreativna i svoja. Nastaviću sa tim da me ne zanima da li će se to svima dopasti, da li će to podržavati ili osuđivati. Da li će uopšte o tome razmišljati i davati mu na značaju.

Posetiću više koncerata.

Više ću se prepuštati, ali neću donositi brzoplete odluke. Više ću se voditi svojom intuicijom. Ništa neću obećavati, čak ni ono zašta sam sigurna da ću ispuniti.

Slaviću sve što je lepo. Sunce, zdravlje, ljubav, sebe. Vidim i sama da nije malo, ali ću se stvarno potruditi. Prvi dan je već uspešno prošao. Brzo kao i ovih mojih prvih 25 godina.Još 364 je ostalo.

364 ili još bolje – svaki dan do kraja života.

Autorka: Sara Savčić

Fotografija: weheartit.com