Novembar

Novembar je.

Po mojim obrazima

Mrvice behara,

Na njima topao izlazak sunca

Recituje stihove,

Oblači nas u proljeće

Svlači sa nas

Ono pređašnje.

 

Mali polaroid

Pred nama stvara izložbu:

Opalo lišće pod našim nogama cvjeta,

Ptice nam se raduju,

Oblaci sklanjaju,

Jesen nam pjeva:

Dolazimo.

 

Na vodu te vodim,

A voda mekana:

Obale joj postelja,

Talasi pamuk.

Ostaću.

Sagradiću svoj dom ispod tvoga vrata,

Zaboraviću juče

Pred tvojim šakama,

Svoje jesenje ruže

U tvojoj bradi ostaviću

A ti ćeš ih mirisati,

Obećaj mi!

 

Predajem ti sebe

Lako i spokojno,

Poklanjam ti sutra

Na poljupcu od šećernih jabuka,

Sve svoje želje u krilo ti stavljam:

Želje lomljive,

Rasvjetale,

Zrele.

A ti vidi šta ćeš s njima.

 

Znam,

Ruke su ti morsko stijenje:

O njih da se razbijem

Il’ na njima odmorim –

Izbor je tvoj!

Dovoljno sam slomljena

Za jedan dodir,

Suviše sam za odmor mazna.

 

Novembar je,

A novembrom se rađaju ljeta:

Nova ljeta u starim uspomenama.

Od čega starog možeš da me spaseš?

Šta novo pod nebom

U tvom naručju buja?

 

Recituju stihove izlasci sunca,

Mrvicama behara

Sa mojih obraza,

Svukao si sa mene pahulje.

Stojim pred tobom potpuno slobodna:

Prošle godine na ovaj isti dan

Pristala sam

Bićeš moj novembar.

 

Autorka: Teodora Košarac

Fotografija: weheartit.com