Noćas je umro,
neko tvoj.
Na ulici.
Među prolaznicima.
Tramvajima
i noćnim autobusima.
Zakoračio kroz život.
I tek tako,
naprečac,
iz njega iskoračio.
Noćas je neko tvoj.
Mrtvo telo na trotoaru.
Još neohlađeno.

Praznih pluća.
Za dušu olakšano.
Noćas je tvoj neko.
Jedna nova zvezda
u sazvežđu.
Ka oblacima,
nečujno uzleteo.
Noćas je neko tvoj.
Ili možda čak ti.
Mrtvo telo.
Nad kojim vetar i mrak,
jedino bdi.
Ne čuju se plač,
ni teški izdasi.
Samo tišina,
među koracima.
I trenje šina i asfalta,

sa točkovima.