Nikolina Lutovac : Borac u životu i na terenu

Nikolina Lutovac je jedna atipična sportistkinja. Već pet godina igra rukomet na francuskom tlu. Bila je i u našoj reprezentaciji, u kojoj je igrala rukomet na pesku. Piše kvalitetne tekstove na portalu „Balkan Handball”. Studira književnost, voli da putuje i obožava Petra Pana. Ona svakako nije „čedo proseka”, a osmeh je njen lajtmotiv.

 

Na putu ka francuskoj ligi je bilo više trnja nego zvezda. Da li je bilo lako otići i zaigrati rukomet u inostranstvu?

Ovo je pitanje na koje svi znaju odgovor. Najlakše od svega je spakovati se i reći : „Idem.”  Pre toga niže se jedan kompleksan i stresan posao menadžera, trenera, igrača i radnika u ambasadi. A onda, kada je ugovor bio potpisan i pasoš tamponiran, sve je išlo lakše i sa manje nedoumica.

U proteklih pet godina si promenila tri kluba i sada si u Lilu. Koji je razlog što si se pored ponuda prvoligaških klubova ipak odlučila za drugu ligu?

Ove godine mi je sportski projekat Lila zvučao primamljiviji i svakako interesantniji za mene u prvih godinu dana nakon operacije kolena. Što ne znači da moje ambicije neće biti drugačije na kraju sezone.

 Niki 1

Igraš na poziciji srednjeg beka. U timu si pokretački motor i mozak igre. Koje su prednosti, a koji su nedostaci ovakve pozicije u timu?

Prednosti ima vise, ukoliko umemo da ih iskoristimo. To je jedno od odgovornijih, ako ne i najodgovornije mesto u timu. Mesto iz senke, kako se kaže ponekad. Iz senke zato što se iza skoro svakog naizgled individualnog pogotka krije analiza odbrane, postavka napada i – asistencija. Prednosti su, dakle, biti lider na terenu, voditi ekipu, biti oči i uši trenera. Nedostaci su što na ovoj poziciji ne smeš da budeš dekoncentrisan i da čekas da ti neko drugi doda loptu ili kaže šta da radiš. Naravno, tu je i preuzimanje odgovornosti u ključnim momentima utakmice, koji te ponekad učine zvezdom večeri, ponekad apsolutnim tragičarem. Sve ulazi u rok službe.

Više puta si u intervjuima spominjala da Francuskinje drugačije podnose poraz od srpskih igračica. Možeš li nam nešto više reći o tome?

Francuski mentalitet je u poređenju sa našim potpuno drugačiji. Sportski duh je mekan, kultura pobeđivanja ne postoji. Oni su od malena vaspitani da je bitnije učestvovati no pobediti. Kod nas si vaspitan da postoji samo prvi i gomile onih koji pokušavaju da svrgnu prvog sa prestola. Nakon teškog poraza, ne postoji previše samopreisipitivanja niti dovođenja u pitanje razloga poraza. Tugaljivo stanje traje 10-15 minuta i to je to. Sutra je novi dan. Mislim da je važno umeti ostaviti iza sebe poraz i težak dan, ali ne bez izvlačenja pouke iz istih.

Izabrana si za drugog najboljeg srednjeg beka, a ove sezone si dala 119 golova. Da li si zadovoljna ovakvim rezultatima?

Mogu reći da jesam, jer je ova sezona bila moja povratnička na teren nakon 7 meseci odsustvovanja (operacija prednjih ukrštenih ligamenata u martu 2012). Nadam se da će ova sezona biti još bolja.

Posle povrede kolena si se vratila jača i bolja na teren. Da li si saglasna sa ovim zapažanjem?

Jača sigurno da, mentalno. Povrede kao ove su igra na sve ili ništa. Ili batališ potpuno ili se vratiš jači i pametniji. Bolja, možda. Sigurno bolja nego pre godinu dana, ali ne bolja nego što ću biti sutra.

 

Niki 2

Na portalu „Balkan Handball” si dobijala sve same pohvale za svoje tekstove koje si pisala pod pseudonimom. Nedavno je otkriveno da su ti tekstovi zapravo tvoji. Zašto si se odlučila za pseudonim?

Odlučila sam se za pseudonim jer sam se vodila time da su već 3-4 devojke koje igraju najjače lige u Evropi i članovi su naše reprezentacije pisale blogove za ovaj portal. Odabrala sam pseudonim da bi moje tekstove ljudi čitali bez predrasuda. Videćemo hoće li biti i dalje tako popularni, sada kada je otkriveno da su moji tekstovi u pitanju.

Rukomet je tvoj posao i najveća ljubav. A pisanje?

Pisanje je isto jedna vrsta strasti. Rukomet je nešto što svi mogu da vide, da prate, da za mene navijaju. Pisanje je moj svet i za sada je jedan minijaturan deo njega otkriven. Za sada će tako i ostati.

U svojim putopisima si nam predstavila neka zanimljiva mesta na kojima si bila. Kako uspevaš da izbegneš klišee koje nameće ovaj žanr?

Pre nego što sam krenula da ih objavljujem, pisala sam samo za sebe. Pisala sam o onome što mene interesuje, crtice o novim predelima, ljudima i njihovoj obući, jedu li prstima ili štapicima, meso ili isključivo alge u caramel sosu. Nisam razmišljala o klišeima, ali ako misliš da sam ih izbegla, hvala na komplimentu.

Francuska je za tebe „zemlja buđavih sireva i brzih vozova” i čega još?

Ovde je trebalo da mi ograničiš broj reči.

Francuska je zemlja multikultura, zemlja ručavanja u podne, zemlja najsmešnijeg akcenta pri izgovoru engleskih reči, zemlja gurmana, fantastične patiserije, zemlja devojaka sa izgrizenim lakom za nokte, zemlja u kojoj zovete goste koji donose svoje piće i hranu, zemlja aperitifa, zemlja kontinent jer je svaki njen delić toliko različit i ima toliko stvari za videti i posetiti. Zemlja rubikon, ja bih rekla.

Voliš aktivan tip odmora. Bila si u prilici da posetiš mnoge egzotične destinacije. Koju bi destinaciju izabrala kao najdražu?

La Reunion, definitivno. Ostrvo koje pripada Francuskoj, a nalazi se u Indijskom okeanu, nadomak Madagaskara. Ostrvo sa dva lica. Sa jedne strane su nebeske plaže sa vodom od 34 stepena, kristalnim peskom i pejzažima kao sa reklama. Sa druge, džungla i na hiljade sakrivenih vodopada među stenama, flora od koje vam zastaje dah. Lichi, mango, pitaja… Voće pred vašim očima koje ste samo viđali na flašicama šampona.

 

Zbog čega je Nikolina Lutovac crna ovca?

Crna ovca jer radi samo ono što se njoj radi. Ne voli konvencije. Ne priča u trećem licu. J

Crna ovca jer menja četkicu za zube na 3 nedelje.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost?

Odlučiti se za jednu stranu : Srbija – svet. Putovati – skrasiti se. Stan – šator na plaži. Troje dece – mačka. Sport – kancelarijski posao. Sve dok je u saglasnosti sa mnom.

 Niki 3

Autorka : Tijana Banović

 

Fotografije:Eric Morelle, facebook.com