11 apr Nežni Dalibor: „Nežnost je emigrirala unutra.“

Nežni Dalibor, četvoročlani alternativni bend, jedan od predstavnika takozvane nove srpske scene, objavio je novi spot za singl „Vikendi“, koji najavljuje album “U slojevima”, čije se objavljivanje očekuje krajem proleća.

O planovima za vikende, predstojećem beogradskom koncertu i nežnosti, kao pokretaču minimalističkih tekstova, po kojima su prepoznatljivi, pričali smo sa Ivicom Markovićem (vokal, gitara).

Ko je, zapravo, Dalibor, čije ime bend nosi?

Dalibor je davno zaboravljeni  superheroj, koji je, kao i sva delikatna magična bića, nestao onog dana, kada su ljudi  prestali da veruju u njega. Ali, mi čvrsto verujemo da je on bio stvaran i iščekujemo njegov povratak.

Karakteriše vas određena nežnost, kako instrumentalno, tako i tekstualno, pa vam epitet iz imena benda u potpunosti odgovara. Gde danas, u pomalo brzom i, čini se, vremenu otuđenosti (od sebe, pre svega), ona živi?

Nežnost je emigrirala unutra. Zamisli film, distopiju, gde je opasno biti nežan, jer možeš biti uhvaćen, ismejan  i poslat na prinudni rad. Krećemo se kao društvo u tom pravcu odavno. Ali, kao i uvek, javlja se pokret otpora.

„Praznih džepova, ali punim srcem do kraja“ koračate već dvadesetak godina, kao vranjansko – beogradski bend. Vranje kao mesto iz vaših krštenica, a Beograd kao mesto rađanja benda. Koliko je ova promena sredine i sam dolazak u prestonicu uticao na razvoj muzike, ali i vas, kao pojedinaca? Kako bi zvučao Dalibor da je ostao na jugu?

U trenutnoj postavi benda je 3:1 u krštenicama, za Beograd. Tu neočekivanu prevagu u korist prestonice, donosi to, što je naš basista, Ljuba, iako je živeo u Vranju od svoje 2. godine, ustvari, rođeni Dorćolac.
U trenutku kad smo izdali prvi album, bio je drugačiji odnos snaga, ali se Bane, naš prvi bubnjar, 2012. povukao iz javnog života. Sad imamo i ovu dvojicu iz blokova.
A naravno da je, pored uglavnom presnimanih kaseta, i Beograd, odnosno način na koji provodimo vreme u njemu, uticao na naš zvuk. Svi ti koncerti koje smo gledali kao omladinci, koji su nam bili najvažnija stvar  na svetu,  i tu pre svega mislim na domaće bendove (jer krajem  devedesetih nije ni svraćalo puno inostranih izvođača). A opet, i danas, na celoj sceni, svi utičemo jedni na druge, jer dosta nas radi u istoj zgradi, srećemo se, družimo se, slušamo se, džemujemo i normalno je da se u takvoj situaciji podstiču neki pravci, razmenjuju neke ideje, stavovi.

Da je Dalibor ostao na jugu, verovatno bi svirali hevi metal. Imamo odlične metal bendove sa juga. Ne šalim se.

Kako izgleda “prostor van prostora, vreme pre vremena“? Čega sve tu ima?

Ja ga i dalje uporno zamišljam, ali je on poprilično neuhvatljiv i skoro potpuno neopisiv, kao da je, ustvari, nedostupan ljudskoj mašti, kao  da nemamo sposobnost da ga doživimo. To je jedna čudna konstrukcija od koje može da te uhvati i panika, pa da se posle treseš danima.

U spotu za „Vikende“ možemo videti članove više bendova takozvane nove srpske scene. Kakvo je vaše mišljenje o istoj, s obzirom na veliki broj novih bendova, koji nam se predstavljaju poslednjih godina i koji su, rekla bih, prilično dobro prihvaćeni od strane ljubitelja nešto alternativnijeg zvuka? 

Da, u spotu se pojavljuje naš drugar i kolega, legenda Trajče Nikolovski, bubnjar bendova Ti i Čistilište.
Za nas, a verujem i za članove svih bendova novije generacije, zaista nema nekakve potpuno “nove scene“. Sve je to jedna stara, žilava rokenrol scena, koja neprekidno traje, sad već decenijama, dopunjuje se novim snagama, što je prirodno i normalno,  i mi se nekako skromno tu svrstavamo.  Samo je pažnja medija nekad više, a nekad manje (a nekad nimalo) usmerena ka njoj, što ima veze sa mnogim stvarima, od aktuelnosti rokenrola za omladinu, sve do državne politike.
Tako da se posle jednog perioda, kad je rokenrol maltene nestao, naročito sa televizije,  desio taj trenutak, negde 2007. otprilike,  da se odjednom obelodanilo  postojanje velikog broja bendova, i verovatno je zato to okarakterisano kao „nova scena“. A to je, ustvari,  samo bio jedan povoljniji trenutak za scenu u novijoj istoriji, kako se to sad popularno kaže.  Nastali su neki muzički portali koji su se pratili, eksplodirale su društvene mreže i sve je postalo mnogo dostupnije, lakše je bilo napraviti demo snimak, krenule su neke kompilacije, neki dobri ljudi su pomagali da se  snime prvi albumi. Onda je opet usledio težak period, ali snalaze se svi kako znaju i umeju,  sad, kad su izašli na videlo. Tako da je scena danas raznovrsna, ona živi i neka živi, jer je rokenrol važan i zdrav za omladinu, a i za starije.

Imate koncert u DOBu, 15. aprila, na koji, naravno, želimo da pozovemo čitaoce našeg portala. Kako se pripremate i šta nama pripremate te večeri? Kuda dalje nastavlja Nežnomobil, kakvi su planovi za naredne vikende? (Mada, kažete da ih nema – ne verujemo.)

Na koncertu u DOB-u provešćemo dragu publiku kroz našu duuugu karijeru, ali u isto vreme i predstaviti dobar deo novog albuma, koji samo što nije. Nežnomobil je spreman za nove kilometre, očekujemo vruće leto i da se istope gume.

Zašto ste vi crne ovce?

Mnogi bi rekli zbog imena benda.  Ali bilo bi potpuno bezveze da crna ovca ode da se farba. To ne bi bilo to.

Razgovarala: Hristina Petrović

Fotografije: Nežni Dalibor