24 dec Nemaština

Snažni vetar, sasut pod nedrima neba, terao je trulim putem, neprohodnim, staru koru hleba. Silio se zuvkom, jaukom što zvuke guši, prosuo je tugu, čule su je, pod prosedom glavom, uši. Niz tu rupu malu, utamljenom govorom kose blede, šapnuo je starost, nadogovorio sede – da će neko doći, tu gde vetar neuredno katkad huče – na čas seva, da će staru ruku ovlaš da povuče, istu zagovori, u glas da zapeva. Poneće ga s trošnog praga davno osvanule kuće, oronule, podbočene o naslage samoće – vodiće ga, doć’ će.

Snažni vetar, zalogaja gromka, zagrišće starost – ne vrativši potomka. Čekavši na nade, sve su boli grobu pošle – čekao je svoje, smrti su po njega došle.

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografije: weheartit.com