16 mar NEKO DRUGO LETO

Ponovo će doći leto. Neki drugi ljudi će se upoznavati, spontano dodirivati dok šetaju kraj reke, zauzeti klupu koju greje Sunce. Devojke će pakovati krpice skupa sa uspomenama u glomazne i nezgrapne torbe i napustiti studentski dom. Sesti u autobus sa kartom u jednom pravcu i završiti fakultet. Neki drugi momci će neispavani ići na posao i biti mrzovoljni, osim kada im stigne dugo očekivana poruka. Deca će se ponovo juriti u parku, dok im se odrasli smeškaju u prolazu, sede u hladu i ispijaju ceđeno voće.

Vreme će teći ka svom nepovratu, skoro isto kao neki davni trenuci čiju važnost nismo shvatali dok su bili tu.

Neko drugi napraviće izbor i rizikovati da on bude pogrešan, na uštrb onog puta koji deluje kao pravi. Jer je lakši i logičan. Na kraju onog drugog se možda krije litica.

Ja ću već sa osmehom misliti na tebe, jer to više neće biti ono leto, jer ta priča više neće biti moja.

Možda sam trebala da ti kažem da mi nedostaješ umesto što sam samo otkucala laku noć.

Možda si trebao da dođeš onda kad sam ti rekla da nikako to ne radiš.

Možda previše ćutanja baš kad treba da se priča…

Svako to možda samo za sebe kaže da je kasno.

Kao da smo već bili zajedno i raskinuli, kao da te poznajem ceo svoj život, kao da znam kako bi mi bilo da sam te imala i izgubila. Poljubila i išla na more sa tobom.

Mi nismo imali ni sadašnjost ni budućnost, već samo prošlost da nas podseti nekad na neke propuštene šanse.

Nekoj drugoj devojci posvećene biće pesme što se tiho sviraju na tamburici.

U neko drugo ime dizaće se čaše i zaigraće srce.

Neko drugi imaće najlepši osmeh i najlepši slučajni zagrljaj. Ispratiće do zgrade trapavu curu što se napije od dva piva i rastaće se uz neke bezvezne reči.

A ja ću tad i dalje misliti na tebe. Samo će to biti već drugo leto.

Možda sam onog prvog trebala da znam da sam se zaljubila i da ne ćutim o tebi. Da ću misliti na tebe kad umesim prvi kolač, zamislim želju i ugasim svećice na rođendanskoj torti.  Da ću pomisliti gde si ti, da li si srećan ili ti je hladno. Da li znaš da mi je danas rođendan i da sam, iako sam ćutala o tome, preko usana prevalila da želim da nije došla zima i da je to letnje veče još malo potrajalo…

Ali vreme teče ka svom nepovratu, leto se pretvori u zimu, ljubav u razočarenje, s pitanjem šta bi bilo da smo joj dopustili da živi i bude najlepša.

Ja odgovorih…

Autorka: Aleksandra Rajić

Izvor slika: pinterest.com