28 jun Nedoba

Sreli smo se u nedoba
Kad se sreću samo oni
Kojima je suđeno
Da se mimoiđu
Koji se u prolazu samo
Sasvim slučajno dotaknu
Pa se kasnije
Ne sasvim slučajno
U svim drugima traže.

Sreli smo se u nevrijeme
Kad su zidovi tvoji
Tek počeli da se ruše
A moji da se uzdižu tek
Kad smo
Čuvajući se
Jedno od drugog
Otišli
A sačuvali se nismo
Jer boliš me
Jer bolim te
Više nego što bismo
Jedno drugo boljeli
Da stisnuli smo zube
I ostali tad.

Sreli smo se u nezgodan čas
Kad su nam duše zaslijepljene
Od bola bile
Kad mi je trebalo
Da me spasiš
Kad ti je trebalo
Da budeš spasen
Kad smo jedno drugom
Nadohvat ruke bili
A ni prepoznali
Ni spasili se nismo
I pustili smo se
Svojevoljno
Da bismo se kasnije samo
Na isto
Mimo volje svoje
Vratili
U još nezgodniji čas.

Sreli smo se u nedoba
U nevrijeme
Al’ šta mari
Sreli smo se
I popravićemo
Sledećeg života
Ako budemo
Samo malo pametniji
Ako budemo
Samo malo pažljiviji
I u nedoba il’ ne
U moru oklopa
I maski
Prepoznaćeš me
Po pogledu
Među hiljadama drugih
Prepoznaću te
Po dodiru
Među hiljadama drugih
Prepoznaćemo se
Jer
Sreli smo se

Autorka: Tanja Spasojević Simeunović

Fotografija: pinterest.com