17 jul Ne znam

2:06 Curtis Mayfield – Here but I’m gone. Pušim cigaru i blenem kroz prozor. Pogled na crkvu i prugu. Poneka kuća i zgrada razbacana ne baš planski. Opet imam trip da ne pripadam nigde i da nemam ni jednog prijatelja. Dobro je što znam da je samo trip, a opet ne mogu da ga prekinem. Jebeno. Raskinuo sa N zauvek, u stvari više ona sa mnom ovog puta…Ispao glup, ko me jebe.

Godsmack- Serenity. A imali smo dobru priču, baš dobru. Jebiga, njena nesigurnost i moja nestabilnost. Ponekad sam previše brz sa odlukama. To ponekad je zapravo uglavnom. Uglavnom ne znam šta hoću većinu vremena. Stvari koje radim ne znam zašto radim i uopšte se ne osećam kao da radim nešto što ima poentu. Nedostaju mi roditelji, ide mi se kući, jedva čekam. U suštini, već sam mogao da odem, i nemam neke obaveze ovde, nego opet ne znam šta hoću.

Godsmack-Voodoo. U nekim trenucima mi sve ovde savršeno odgovara, u nekim se zapitam šta radim. Neodlučan i nesiguran. Smešno mi je što to niko ne provaljuje dok mu samne kažem, znači da nosim svoju masku čoveka prilično dobro, ili mi se bar čini. Kao da držim sveću koja se topi, ali se uvek vrati u početno stanje i tako iznova i iznova. Ne razumem baš. A kad prođe voz trese mi se soba, naravno sve zavisi od toga da li je teretni ili putnički. Pogodi od kojeg se trese.

Dogovorio sam se sa Ristom da tetoviram serotonin, zapravo njegovu hemijsku formulu, ili vezu, kako već. Ne znam, polagao sam hemiju u srednjoj. Koja ironija. Napadi panike skoro su potpunoprestali. Ponekad me protrese, uglavnom kad se mnogo napušim. Poslednji mi se desio pre nedelju dana, znao sam zašto, pa mi je bilo smešno, inisam se zabrinuo. Dve buksne, i onda sam otišao na fudbal sa dedama posle pola sata. I Mesi bi imao napad. I Supermen bi imao napad. I Konan varvarin. I to mi se desio tek pred kraj tekme, nekih 10 minuta pre kraja. Nisam ni izašao iz igre, staonagol da branim. Zbog toga sam barem ponosan na sebe. Ne zbog toga što sam stao nagol, nego što sam uspeo da se izborim sa tim sranjem bez lekova i bilo kakvih drugih otrova, uglavnom snagom volje. I treningom, trening je važan. U to ime pustio Krizz Kaliko- Unstable. Brat nestabilni. Doduše izgleda da on pije lekove. Pička. Zato smatram da serotonin zaslužuje mestonakoži. Mislim da ću rebra, ispod leve sise. Nisam još odlučio zasigurno. Ali desiće se.

Idem kući 13, izgleda. Jedva jebeno čekam, a opet ostaje mi se i ovde. Znam da će kuća dobro da mi dođe. Moram dosta da učim, doduše. Obe književnosti, i šta mi već ostane. I grčki. To mi najteže pada, pokušaću da ga zamenim. Nadam se da ću moći.

Kwabs-Walk. I A.D.H.D. povremenome pusti da živim, hahaha, dodušeretko. Sviđa mi se jedna devojka, jako je dobra, što bi Nemanja rek’o. Ne znam baš u vezi sa tim.Mislim da ću da ga dunem. Nebitno, moždani ne pokušam ništa, i ovako će me verovatno proći kroz neko vreme, kao i uvek. Bedak. Ni za N nisam siguran šta bih radio, čaki da smo ostali zajedno. Preveliki apetiti izgleda, govno sam. Mada smatram sebe generalno ispravnim likom. Jebem li ga. Stalno menjam sviđanja, ako me razumete. Kad bih mogao 10 u isto vreme. Kakav sam ja vepar, samo kenjam i ništaaa. Toliko. Glava.

Moram ozbiljnije da se posvetim pisanju, pošto je još neke stvari koje treba da uradim da bih se oslobodio i zarobio. Jos malo čitanja iživljenja i sve ovo će imati mnogo veću poentu. Da, u pisanju vidim poentu. Time hoću da se bavim u životu. Leči me. Loše je jedino što me i to često mrzi, pa mi dobre misli prođu i ostanu tamo, na nekim predmetima koji su ih i izazvali. Ali radim na tome.

Rad, red i disciplina. Sport i rekreacija. Veni, vidi, vici. Odjava, cigara, noć. Muzika.

Autor: Dušan Đorđević

Fotografija: favim.com