Ne odvlači me
od mojih snova.
Da bi se u mojoj utrobi,
rađao.
Ti i tvoje seme,
koje bi da niče,
pod mojom ispošćenom kožom.
Ne sadi svoje iluzije,
u moje presušene šake,
koje te nisu,
dovoljno puta dodirnule.
Ne rađaj mi se u mislima,
ispod skraćene kose.
Koja se mrsi pri vrhu,
i izvija na krajevima.
Ne lepi se za usne,
koje su sa tvojim rečima,
za jezik ostale prilepljene.
I na trepavicama mi
ne raspršuj mrak,
kroz koji su ti zenice,
u mojim zenicama boravile.
Ne steži mi vrat,
dok mi niz grlo tečeš.
Kao voda,
niz ispucale usne.
Ne rađaj se u meni,
jer se ja,
još rodila nisam.
Ne vodi me od mojih snova,
jer jedino u njima,
postojim ovakva,
kakvu me imaš.