19 nov Naslednik

Napolju su već gusti zraci nasleđenog sunca uveliko osvetljavali nasleđena stabla nasleđenog vrta, kada se promeškoljio u svojoj nasleđenoj fotelji i opsovao nešto na svom nasleđenom jeziku. I ta psovka, znao je to dobro, bila je jednako nasleđena kao i usta sa kojih se prevalila.

Gornja, tanka, nepravilno izvijena usna, koja je njegovom licu davala neprijatan izgled kakvog šalterskog službenika, bila je dedina, a Bog će ga znati od koga ju je tek ovaj nasledio. U mislima su mu iskrsavala strašna varvarska plemena, bradati krvoloci iskrivljenih usta, jer šalterski su službenici, svakako, njima dugovali svoje nasleđene manire.

Donja, debela i opuštena, imala je svoju dugu neurotičnu tradiciju još od nekog pradede Bogdana, čije je i ime moralo biti nasleđeno, jer nit je Bog mogao imati veze sa tim nesrećnim pradedom, nit je pradeda mogao imati veze sa tim nesrećnim Bogom.

A ta nesrećna ideja Boga jednako je sada pulsirala u njegovoj nasleđenoj glavi i jedina ga sprečavala da svoje nasledstvo okači o nasleđeni luster i pusti da se zanjiše u nasleđenom vazduhu.

Nasleđena tetka iz Pariza više bi mu značila od te puste nasleđene ideje. Ovako mu ostaju nasleđeni dugovi i nasledne bolesti, koje će, opet, ostaviti u nasledstvo svojoj deci nasleđenoj od komšije.

Pa ipak, kada se sve zbroji, računao je, on jeste bogati naslednik – ta nasleđena misao tešila ga je dok je dovršavao svoj testament:

Nasledstva naslednik

koji u nasledstvo ostavlja

1. nasleđene reči

2. nasleđene priče

3. nasleđenog jezika,

4. na jednom nasleđenom pravopisu

5. o čiju se nasleđenu normu

6. neće ogrešiti ni sada

7. dok na papir svog nasleđenog života stavlja

8. poslednju nasleđenu tačku.

Autorka: Sandra Maksimović

Fotografije: tumblr.com, tomasenlinea.com