Nargile.

On nag u mojoj sobi;
Između dva tela
Samo gusti je dim nargile 
Sa ukusom nane.
Na moje rane
Pala je prašina.
Soba je čista,
Zadimljena.
I nekoliko krivina
Na posteljini.
Ležiš nag.
Svi prozori su razvaljeni.
Vani odlažem svoje misli.
Ti naglas po prvi put misliš
I pričaš za oboje;
Ja ćutim pod posterom
Skali i Moldera
Kolena modrih,
Potpuno obijena
Usred svog prisustva.
Negde pored je ispisana
Rečenica Banović Tijane
Kako nikada neću biti matora za lepo;
Prevela bih te noćas od obale do obale,
Al’ voda uvek nekud već ode
Sama, daleko.
Ti nag u mojoj sobi,
Između dva tela
Samo je gusti dim nargile,
Sa ukusom nane,
U tmini se bele tvoji zubi i moja koža,
Na mojim ranama samo su prašine;
Izgovaraš:
– Veoma ti je čista soba.
I odlaziš.
Ja tek tad shvatam šta još to treba da pospremim.
I odlazim.
I ja odlazim.

 

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com