08 apr NAJBOLJI KANDIDAT

Godina je 2025. Dvanaest meseci po okončanju Sedmogodišnjeg rata nijedna od vodećih svetskih sila ne  predstavlja realnu pretnju za čovečanstvo. Nekada moćne države sada grcaju u sopstvenim problemima. Radijacija nije primarna briga: naime, većina nuklearnog arsenala nije upotrebljena. Ali zato Rusiju, Indiju i Kinu izjeda genetski modifikovan ptičji grip potpomognut glađu, dok Sjedinjene Američke Države i veći deo Zapadne Evrope desetkuje kuga.

A Srbija? Gde je tu Srbija? U poluništavilu, između očaja i gladi, ponosa i ludila, na tromeđi bezakonja, straha i krhkih početaka koji ne ulivaju nadu. Neko bi rekao: tamo gde je uglavnom i bila.

Masa ljudi je na Trgu od jutra, dok malobrojni preostali autobusi dolaze iz unutrašnjosti.  Ostatak raje pažljivo podešava  svoje tranzistore i radio-aparate. Predstavnici Koalicije Crvenih i Plavih čitaju zvaničan proglas:

„U duhu nove samoupravne demokratije a shodno našim obećanjima, kucnuo je čas da se povučemo i prepustimo upravljanje zemljom narodu Srbije. Srbija će imati sopstvenu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U skladu sa opštim načelima nove samoupravne demokratije, Srbija će imati sopstvene predsedničke kandidate  od kojih će jedan postati predsednik. Srbija ima pravo da sama odabere način i model putem koga će svog predsednika izabrati. Srećno !“

Rulja otpozdravlja, a generali u crvenim i plavim uniformama ulaze u čađavi helikopter koji ubrzo napušta srpsku teritoriju. Narednih dana će nastaviti da obilaze region i povlače svoju armiju.

Skup predsedničkih kandidata sačinjavaju lokalne velmože, njihovi sinovi ili rođaci, ima tu i nekoliko vojnika, novopečenih ratnih heroja, kao i par ljudi iz starog, predratnog sistema ( nisu zaslužili linč jer nisu bili u prvom planu niti su pobegli iz zemlje kao ondašnja kvazielita ). Javna debata počinje a kandidati sede za stolom koji se nalazi na montiranoj bini.

„Ljudi, jednostavno je!  Ako vam se neki predlog dopada, onda podignite ruke, tapšite i kličite u znak odobravanja. Za negodovanje je dovoljan zvižduk i odmahivanje.“

Masa tapše i kliče, odobrava. Rasprava se nastavlja.

„Ljudi, kako ćemo ih birati? Ko je za glasačke kutije i stare, oprobane modele?“

Svetina mahom zviždi i negoduje. Počinju svađe i prepucavanja:

„Oprobani starodemokratski modeli su nas do ovoga i doveli ! Potrebna nam je hrabrost, brutalnost i smelost, kao kada su se Crveni i Plavi pobunili protiv svojih pretpostavljenih, pobedili ih znanjem i snagom a potom i okončali ovaj neizbežan i užasan rat. Uspostavili su kakav-takav red i mir da bi kao zajednica išli napred, a ne da bi se vraćali na staro !“

„Njihova zasluga je velika, ali neki ih nazivaju izdajnicima i psihopatama, socijal – darvinistima !“

„Ovo je vreme postapokalipse. Psihopate su ponekad nužnost, nosioci evolucije. Kada niko ne sme da stane na čelo grupe, psihopata će to učiniti jer ne oseća strah i nema moralnih kočnica. I  tako nastaju velike društvene promene. Revolucije, ratovi, ali i okončanja ratova. Cilj je opravdao sredstvo. Osim toga, dali su nam našu slobodu. Više nismo ničiji protektorat. Sve je na nama. Tvorci smo sopstvene budućnosti i sudbine.“

„Možda im je to i bila namera…  Zavadi pa vladaj !“

„Više ne upadamo u te zamke !“

„Možemo organizovati test opšteg znanja ili inteligencije ?“

„Neka izvlače šibice !“

„Da izmere čiji je duži ?!“

„Mogu da obaraju ruke !“

„A da ipak nekako glasamo, ljudi ?!“

Odjednom, kroz masu se odlučno probija koščati, nosati starac. Penje se na improvizovanu binu i uzima mikrofon. Progovara:

„Svi ovi političari, kol‘ko gi ima, svi što izlaze na izbori, što oće da budu precednici…ja bi nji svi na splav, pa odvez‘o na Veliko ratno ostrvo. Ništa da nemaju tamo, ni  ‘ranu, ni vodu. Samo po prangiju i nož. Pa nek‘ se potepaju, nek‘ se iz‘edu međusobno, dok jedan ne ostane na kraj. I taj da bude precednik. Taj je najjači. Taj je bio najbolji kandidat. “

Masa urla, tapše i kliče u delirijumu. Krici odobravanja upijaju malobrojne zvižduke. Prebledeli kandidati se nemo pogledaše. Neki su pokušali da pobegnu, ali rulja ih je već opkolila i posadila natrag na njihove stolice.

Sutradan, na obali, uz vatre, pečenje i huk, pijani čopor je nestrpljivo iščekivao dolazak novog vođe. Splav se nazirao u daljini.

Autor: Ljermontov

( Inspirisano Fejsbuk statusom Dejana Ognjanovića )

 Fotografije: catholicvote.org, favim.com, metro-portal.hr