26 maj Nađi me

Ne traži me ako pišeš takođe,

i želiš da mi tražiš greške,
i kažeš mi kako to bolje radiš.
Nema tu greške,
dok mi spašava život,
ne zanima me ako to bolje radiš.
Ne traži me da mi pričaš o svojoj nesreći,
i svojoj tragediji,
i upoređuješ je sa mojom,
da govoriš kako je tvoja veća.
Tvoja me ne zanima,
ja sam usavršio pisanjem bekstvo od svoje.
Ne traži me po klubovima,
moje oči nisu riblje,
i gore između ispucalih kapaka,
i modrih podočnjaka.
Ne traži me kako pijem u kafani,
retko svraćam u iste,
poskupele su,
jer mnogi poziraju tamo,
i kafane su sada prebačene u deminutiv.

Ne traži me u parkovima,
gde pijem,
da se takmičiš sa mnom,
ko može više da popije.
Znam koliko mi treba u kojoj prilici,
ne pijem ja zbog tebe,
tebi da kažem.
Ne traži me po putu,
u skupom automobilu,
ne vozim automobil uopšte,
jer nisam imao da uplatim hiljadu evra za polaganje.
Ne, skrenuo si u pogrešnu ulicu,
te kuće kao sa Beverli Hilsa jesu u mom naselju,
ali ja sam u zgradi pored,
u 40 kvadrata,
i delim sobu sa mlađim bratom.
Po zidovima nemam neke skupe slike,
tu su iscepani posteri,
par ikona,
mlađi brat skida Šešeljeve plakate sa trafo-stanica,
i lepi ih po zidovima.

Ako ti baš zatrebam,
ako imaš nešto pametno da mi kažeš,
ili podeliš sa mnom nešto iskreno,
ako imaš dušu,
i sjaj u očima,
ako imaš budućnost u svom planu,
ako imaš san,
za koji ti ONI kažu da je nemoguć,
i nisi ih poslušao,
možeš da me nađeš u parku staračkog doma,
od 2 do 4 ujutru,
u gradskoj biblioteci,
u bilo kom lokalu u mom gradu,
verovatno sada negde čitam i ljudi me slušaju,
ili možeš da me nađeš kako hodam,
zamagljenim, hladnim ulicama,
i zastanem ispred prodavnice knjiga,
crna kapa, odrpani kaput, brada.
Ako ti baš treba da me nađeš,
nađi me u pesmama,
nađi me na mojim čitanjima,
nađi me za šankom.

Autor: Stefan Stanojević

Fotografija: favim.com