12 apr Na jedan dan drugačije

         Dobar dan, poštovani gledaoci! Ovo će biti dan na kakav niste navikli. Ovo su vesti samo za najhrabrije.

 Vesti – na jedan dan drugačije.

        Prema najnovijim informacijama obaveštavamo vas: danas je neko bio srećan bez razloga. Nije čekao svoju sreću, istovremeno vodeći isprazne razgovore o njoj. Neko je, za promenu , bio zahvalan za ono što ima. Nije čekao Godoa, pokušao je.  Neko je srećan što je živ, neko ne truje svoje telo  i dušu svim mogućim porocima današnjice, da bi se živim osećao.

Nisu potrebne maske i šareni ukrasi, sreća je jednostavna stvar.

Danas je neko isključio Facebook i pozvao svoje prijatelje. Neko je nekoga pažljivo saslušao, ne gubeći se u vlastitim monolozima. Neko se nekom iskreno osmehnuo u prolazu. Stari prijatelji su se srdačno zagrlili. Mala devojčica je stidljivo posmatrala  svoju simpatiju. Danas udarne vesti nisu nasilje i smrt. Loša vest se pretvorila u dobru. U jednom malom gradu u našoj zemlji, svi frižideri odjednom su se pokvarili. U njima se nalazio šareni sladoled, svih oblika i boja. Svi klinci odmah su pohrlili na ulice, čekajući da dobiju svoj omiljeni sladoled. Dve buckaste i rumene devojčice, čije su se okice sijale od uzbuđenja, oblizivale su se, iznenađeno gledajući tu  ogromnu količinu sladoleda. Bila je to lepa slika. Ovog puta to su bila neka srećna deca, a ne gladna i uprljana svojom tugom i beznađem, na čiju su sliku ljudi postali ravnodušni.

Može i drugačije. Kada svako ne bi krivio nekog drugog. Kada bi svako pokušao da ostavi svoj trag, ne hodajući po utabanim stazama drugih. Ovo su vesti za sve male prinčeve, zlatne kose i beskrajno zelenih očiju, koji trče po kiši i sanjaju o Nedođiji. Za sve one koji ne odustaju, za one koji se trude, za one koji će istrajati.

Jedan čovek je danas naučio da voli, nije pobegao posle prvih suza. Umesto neke tuđe žene, ujutro je ugledao svoju, onu koju je izabrao.

Ljubav je kad se srećan kraj nekoga probudiš.

Malo kasnije, tog istog dana, on joj je poklonio pismo umesto kreditne kartice. Šetali su se bosi, a ne po crvenom tepihu. On je osvojio nju, a ne ona njega. Umesto dijamanata imala je zvezde u očima i osmeh kao kada je bila devojčica. Ukoliko ste se danas zatekli na ulicama našeg grada mogli ste da posmatrate diskretnu šetnju naših najstarijih sugrađana. Vremešni i pomalo izgubljeni starci, sa smeškom su lagano šetali, držeći za ruke, svoje, još uvek, lepše polovine. Nikome nisu smetali. Nisu skretali preteranu pažnju na sebe, šetali su se mirno i dostojanstveno, još uvek zaljubljeni i posle pedeset godina braka.

Ali o tome niko ne piše, to nikoga ne zanima. Jedan deka rekao je svojoj gospođi da mu je sad lepša nego kad su se zabavljali. Nije bilo vrištećih transparenata, samo penzija i današnje dnevne novine.

Dragi naši gledaoci, danas je u centru grada uočena jedna veoma zanimljiva i nesvakidašnja pojava: jedan mladi i izuzetno privlačan gospodin, u crnom odelu, delio je novac prolaznicima. Prolaznici su ga začuđeno posmatrali, neki su mu veselo prilazili, a drugi su samo preplašeno pobegli, nenaviknuti na takve prizore.  Anonimni gospodin ekskluzivno za naše vesti je izjavio  da se na taj korak odlučio jer mu je novac samo doneo nesreću, te je ljudima želeo da dokaže da novac ne donosi sreću, već samo ogromnu sujetu i pohlepu.

Zbog toga se u našoj zemlji, ovih dana, događa istorijski preporod i renesansa naših malih ograničenih mozgova. Kada su svi naši sugrađani željni sjaja i bogatstva, zadovoljili svoje potrebe uz pomoć ovog mladog i mudrog gospodina, кada su sebi ispunili sve materijalne hirove i postali robovi vlastitih želja, kada su dobili sve što su poželeli, postali su duboko nesrećni i usamljeni. Roboti su radili umesto njih, niko više nije imao vremena ni za koga, a ni želju za nekim. Pošto su mogli da imaju sve što požele, želje  su umrle, a za njima i snovi.

Nade i treperavog iščekivanja više nije bilo. Ljudi su postali besni i zli, nezasiti i bezosećajni, a onda je đavo došao po svoje. Kada više nisu mogli ni sami sebe da podnesu, rešili su da unište sve ono što su godinama želeli. Masovno su rušili svoje luksuzne vile i spaljivali svoje najbrže i najnovije  automobile. Spalili su svu markiranu odeću.

Žene su sa radošću bacale svoje , do juče omiljene cipele, nisu više želele da robuju modi, bez šminke bile su srećnije i opuštenije. Muškarci bi bacali svoje tehnološke spravice. Danas vidimo ljude, kako se šetaju goli i rasterećeni, maske su pale, svako je svakoga ugledao bez veštačkih trepavica i sa nekom novom znatiželjom.

Jutarnje kafe sa keksićima zamenile su jednolične koktel večeri. Opet su se radovali nekim običnim stvarima, čavrljali su o svemu i delili svoje sreće i tuge. Svako je konačno postao ličnost za sebe, samo svoj. Svako je konačno postao slobodan. Gorepomenuti mladi gospodin jednoglasnim izborom građana proglašen je za predsednika, jer ih je on učinio srećnim. Danas se narod pitao.

          Poštovani gledaoci, ove vesti završavamo neobičnim informacijama o vremenu: danas je u našoj zemlji poseban dan. Posle dugogodišnjih crnih i tmurnih oblaka, danas umesto kiše padale su velike čokoladne krofne, punjene prelivima od vanile , jagode i banane. Uzmite svoju krofnu, zavalite se i uživajte, jer nas od sutra očekuju neka lepša vremena i puno sunčevih zraka. Neka vam to bude dovoljan razlog za sreću.

Autorka: Milja Stanković

Fotografije: pinterest.com