26 sep Muza ili anđeo čuvar

Džekson Polok (Jackson Pollock), pored toga što je najpoznatiji američki slikar, bio je čovek veoma teške i specifične naravi. Depresivac, alkoholičar, konfliktna ličnost, nikada nije uspevao da se smiri i fokusira, sve dok na jednoj zabavi 1936. nije ugledao Leonoru Krasner (Leonore Krassner), kasnije poznatu pod imenom Li Krasner (Lee Krasner). Jevrejka ruskog porekla se takođe bavila slikarstvom, a Džekson je, na opšte zaprepašćenje svih, bio na prvi pogled očaran njom. Nije bila lepotica, nosila se kao muškarac, ali je Poloku od prvog trena bila zanimljiva, tako da ju je tom prilikom upitao, veoma glasno, da svi mogu da čuju: Da li biste se jebali sa mnom? Pored toga što je pobegla sa zabave zbog Polokovog ispada i osećaja stida, njih dvoje su ubrzo postali par.

Polokov život bludnog sina se ubrzo uravnotežio (koliko je to bilo moguće u njegovom slučaju), pošto je počeo da živi sa Leonorom. Od samog početka njihove veze ona je postala najbitnija osoba u njegovom životu. Uvek ga je zvala Moj Polok, a i ona je bila sva njegova. Ljubavnica, obožavalac, najiskreniji kritičar i osoba koja je najviše brinula o njemu. Zahvaljujući Leonori ostvaruje prve kontakte sa mecenama i kritičarima i postavlja prve izložbe.

Posle smrti Leonorinog oca, Polok konačno pristaje da se venčaju 1945. Sele se iz Menhetna u unutrašnjost (Ist Hempton). Polokov uspeh raste, a sa njim i depresija i alkoholizam. Provodi po cele dane i noći u garaži koju je preuredio u atelje, a Leonora biva sve nesrećnija i nezadovoljnija njegovim ponašanjem. No, ova žena nije nikada pomišljala da ga napusti. Izgleda da je bila duboko svesna koliki mu oslonac predstavlja u životu. Prva je prepoznala njegov potencijal i talenat, za koji je bila spremna da se žrtvuje, pa je zapustila i svoju slikarsku karijeru. Istovremeno, Polok se sve više bliži vrhuncu svog stvaralaštva. Pronalazi novu tehniku slikanja (kapljanje po platnu) i ubrzo postaje najslavniji slikar u Americi.

Polokov i Leonorin život, sa finansijske strane, postaje sve ugodniji, ali sa emotivne strane neizdrživ. Leonora ne želi da imaju dete jer njihov život nije stabilan, što je kod Poloka izazivalo bes. Zatim se pojavljuje Rut Klingman (Ruth Klingman), kao nepremostivo seme razdora između supružnika. Ona postaje nova Polokova muza i svojski se trudi da potisne Leonoru provokativnim ponašanjem, što joj ubrzo i uspeva. Leonora odlazi u Pariz na neko vreme, a Polok postaje sve izgubljeniji u svetu opijanja i naglih promena raspoloženja. Rut, koja se inače bavila slikanjem, mada je više ostala upamćena kao ljubavnica poznatih slikara, za to vreme je slavila pobedu.

Leta 1956. Polok odlazi pijan u vožnju sa Rut i njenom najboljom drugaricom i tom prilikom sleće kolima sa puta. Polok i Rutina prijateljica ginu, a Rut završava u bolnici. Kada je Leonora saznala šta se desilo, pala je u histeriju i prvim letom se vratila kući. Uredila je sahranu, na kojoj je i Rut želela da prisustvuje, ali, na svu sreću, lekari joj nisu dopustili. Rut je zatim htela da pošalje na sahranu svoju sestru bliznakinju, da bi na neki način označila svoje prisustvo, ali njena sestra ne pristaje zbog straha od Leonorine reakcije.

Niz godina kasnije dolazimo do mnogih saznanja o Polokovom privatnom životu, zahvaljujući Leonori i Rut. Dve Polokove muze su bile mnogo više od toga u njegovom životu. Dok je Leonora brinula o Poloku kao majka, bila njegov anđeo čuvar, Rut je, sa druge strane, nosila fatalnost, bila je njegov anđeo smrti. Gotovo literarna simbolika. Nestankom Polokovog anđela čuvara iz njegovog okruženja, javlja se jedino moguće razrešenje u smrti.

Posle Polokove smrti, Leonora se vraća slikanju i konačno nalazi mir. Umire 1984. godine, a sahranjuju je u blizini njegovog groba, da se više nikada ne rastave.

Ako vam je ova priča bila zanimljiva, preporučujem vam da pogledate igrani film Polok (Pollock), iz 2000. godine.

Autor: Marko Nikitović

Fotografije: si.edu, wordpress.com, pictify.com