Muškarci

5. јуна 2019.

Muškarci koje
sam želela
nisu nosili
krstove oko vrata
već ogrlice sa maskom
bili su bez blagoslova
i nisu se
bojali Boga
a ni ljudi
već samo toga
da će propustiti nešto
Muškarci koje
sam imala
nisu dozvoljavali
da budu nečiji
već samo jednu
mrvicu moji
bežali su od vezivanja
kao što se beži od zla
Muškarci koje
sam volela
ili bar pokušavala
da ne zavolim
toliko
prezirali su reč
ljubav
kao nešto
čime je čovečanstvo
ispiralo usta
vekovima
Muškarci koji su
mi pričali
najslađe reči
šapatom i kroz zube
govorili su poluistine
upetljavali me
u svoju mrežu
iz čiih sam se
lepljiivih niti
izvlačila sporo i bolno
Muškarci čije poljupce
još uvek
čuvam na vratu
bili su spontani
i bez kalkulacija
dok sam ja
večito prebirala
merila
i donosila odluke
bio je to trik
kao da sam se
pitala
a nisu me pitali
ni reč
Muškarci koji su mi
unosili nemir
u kosti
prolazili su kao uragan
a bili su oni
sa kojima sam želela
da zaustavim vreme
i ponavljam trenutke
vekovima
Muškarci za koje sam
verovala da su pravi
nisu bili sigurni
u ono što jesu
nestajali su
i vraćali se
nestajala sam i ja
i uvek se pitala
da li je
bilo vredno
da istina
uništi poeziju
jednim udarom
ili da poezija polako
kruni
razara
lomi na mrvice
istinu neizgovorenoh reči
tiho kao što
voda roni breg
i koristi ih
za svoje sebične potrebe
Poezija je odnosila žrtve
jer muškarci koje sam
želela
nisu znali ništa
o mojim pesmama.

Autorka: Kristina Kljajić

Fotografija: weheartit.com