19 okt Možda nikad ne prestanem da te volim

Možda nikad ne prestanem da te volim,

Al’ znam da ponekad preći će me noć;

Nazvaću te pijana da pustim ti pesmu

– Nećeš znati čiji je broj.

Možda me nikada nećeš sresti u mehani

Gde razbijam maglu i snove;

Čujem – zovu me boemom,

Znam da imenom se tvojim zovem.

Možda ne bi ova ljubav nikada narasla,

Prerasla daljinu, nadmašila vreme,

Da trajala je udvoje

K’o što traje

Usamljena

Kod mene.

Možda jednom

U meni

I sustigneš sebe

Dok pijani grad

Iz mog grla iščezava;

Previše sam ga puta pomenula,

Kad nisam mogla tebe,

I na iglama

Ostavila sam ga da zauvek spava.

Možda nikad ne prestanem da te volim,

Al’ znam da ponekad preći će me noć;

Nazvaću te pijana,

Srasla s dimom cigarete,

Nesrećna i lomljena

Da pustim ti deo pesme.

Možda me nikada ne sretneš u kafani

U kojoj sanjam krvave ruke;

Saplela sam se o stih,

Na uglu, do ćoška

Doguralo me je vreme;

U mehani,

Do bele zore,

Sama do kraja,

Pisala sam i noćas

Po stolnjaku tkanine

Kako možda

– Nikada neću prestati da te volim,

Al’ znam da ponekad pesma će me preći

O koju sam se luda,

Gonjena,

Bosa,

Saplela o reči;

I nazvaću te pijana

Pesmom da ti ispričam

Da još nisam,

Prestala nisam…

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: favim.com