23 jul Moje pesme, moji snouovi

Na ugašenom tablet računaru Mim je uredno napravila četiri bele crte. Ravno ispeglane linije. Voli da je uredno i fino poslagano. Inače veruje u haos, ali kad su crte u pitanju, lepše je ovako, preglednije. Četiri fino poslagane crte, urolana stotka i mejl koji osvetljava površinu ekrana. Otvara jako pažljivo da ne poremeti koje zrno. Šefica. U subotu. Šta traži u jebenu subotu, zar mora? Ne odgovara i ni ne čita do kraja. Dodiruje dugmence sa strane koje gasi ekran.
Vuče prvu crtu.
Predivan subotnji dan koga treba da postaneš svestan. Otvorena vrata terase i sunce koje se provlači kroz one rupice na roletnama. Ne veruje u zavese.

Danas Mim ne mora ništa. Danas se Mim ne bavi svojim ozbiljnim poslom, ne nosi svoju preplaćenu torbu, rokovnik je zatvoren, penkalo u rokovniku. I jebena šefica negde na nekom mejlu.
Od preostale tri crte napravila je slovo A, onako kao anarhija. Može da znači upravo to. Ima listu pank pesama koje se vrte. Ima skriveni tet na desnoj nozi iznad članka, malo, crveno A. Kad nosi štikle i suknju, obavezno je prekrije puderom i do sad je niko nije provalio.
Aleksi. Kao Aleksi Lajho, srednjoškolski kraš i gomila postera po sobi. Ili onaj drugi A, sa kojim je isto ovako umela da bleji u roletne i obavlja svašta nešto na ovoj istoj fotelji.
Jebeš ga. Rasturila je crte i formirala dve poveće paralelne. Mim vuče, pa pali. Čeka je St, verovatno je već kod druge cigarete. St-u nije frka da čeka. Već se navikao na to da Mim kasni, vrlo često joj krene u susret ili sedne negde da prekrati vreme popivši svoj viševodemanjemlekaspremljeni nes.

Mim ne vuče poslednju crtu. Ostavlja je u vidu iskrivljene linije koja podseća na smešak. Mim se osmehne.

Subota je dan kad Mim ne mora ništa. Ne mora da bude odgovorna i ne mora da se javlja. I jebeš mejlove, ionako od kompa i nosi naočare. Subota je Mim i njena Kleš majica. I droge koliko hoće jer nema nikog da je povuče za rukav. I ne mora da se smeška nikome iz pristojnosti i da glumi Meri fakin Popins u nekom tamo marketing izdavaštvu. Uzima svoju tanku teksas košulju, stavlja naočare i kreće. „Moje pesme, moji snouovi“ kaže, kažiprstom obrisavši malo krvi koja je potekla iz nosa, ode da uhvati ostatak svoje subote koja je imala izgled prženog jaja na oko.

Autorka: Marija Miladinović

Fotografija: tumblr.com