11 apr Miriše na proleće.

“Ništa živ čovek ne može izgubiti što mu jedno proleće ne bi moglo povratiti.”

Biće ovo malo drugačije proleće.

Proleće okrenuto sebi. Razvijanju dobrih navika. Otkrivanju nekih skrivenih talenata.

Kako skuvati testeninu na 21 način. Kako umesiti kiflice. Mislim, ipak treba potrošiti silno brašno. Kako presložiti ormar i sortirati stvari.

Bilo bi lepo presložiti i neke stvari u glavi.

Napraviti prioritete. Postati društveno odgovoran. Proluftirati misli.

Nekako miriše na proleće.

Na izgužvane čaršave u osunčana jutra.

Na žute narcise kod bakica u Vasinoj ulici.

Na jutarnju kafu koju treba da popiješ sam sa sobom.

Na porodične palačinke u nedeljna jutra.

Sećam se kako sam jednog proleća sedela u jednoj zgradi i čekala vreme za posete. Nosila sam mu sveže voće i slike sa svadbe na kojoj sam nedavno bila. Rekao je da sam mogla malo zatvoreniju haljinu da obučem i da ličim na mamu. Neke stvari se nikada neće promeniti.

Sećam se i da je on jedva čekao da dođe kući. Da popije čaj u svojoj bašti i oseti miris trešnje.

Miriše na proleće.

Na dlanove koji bride od tapšanja.

Na umorne oči od rada za računarom.

Na zagrljaje koji se žudno iščekuju.

Pamtim i jedan april u Beogradu. Izgubljene minđuše. Poljupce sa ukusom piva.

Jedan stan u Beogradskoj. Pamtim da sam se tada mnogo smejala. I dosta nazdravljala onome ko mi je čuvao leđa u odrazu u ogledalu.

Pamtim besciljne vožnje zemunskim ulicama i džez tonove koji su nas pratili.

Piknike u Zvezdarskoj šumi. Jednu klupu. Par fotografija. Gitaru.

I ruke u kojima se osećam sigurno.

Miriše, baš miriše na proleće.

Na kestenjaste oči i nestašan osmeh.

Na 192 kilometra i jedno Čuvaj se.

Na život.

Jer život su i ta četiri zida oko tebe.

Ono što je unutra.

Tu gde se osećaš najsigurnije.

I gde se uvek vraćaš sebi. Nakon svakog bega van.

A izaći ćeš ponovo. I biće sve okej.

I Corona će biti samo ime za dobro pivo.

I rakijom ćemo da dezinfikujemo samo naša grla, a ne kvake.

Ispijaćeš kafe na suncu.

I nećeš morati kući do pet.

Bićemo slobodni da šetamo zajedno.

Da ispraćamo noći. I budni čekamo zore.

I grlićemo se najjače offline.

Biće sve okej.

A do tada…

Budi dobar prema svima.

I budi najbolji sebi.

Autor: Anela Uzeirović

Fotografija: weheartit.com