05 dec Mesto pod suncem

Da bi živeo jednim ispunjenim životom, svaki čovek mora da se posveti onim stvarima koje voli i koje ga čine srećnim, da razvija svoje sposobnosti i talente, neguje prave vrednosti i osobine, pronađe ljubav i iskrene prijatelje. Pre svega, da se potrudi da bude osoba koja želi dobro i sebi i drugima, i da ne bude rob negativnih osećanja i predrasuda.

Potrebno je hrabro izaći u svet i boriti se za svoje pravo na sreću i uspeh, ne dozvoliti da budemo samo puki posmatrači, već aktivni učesnici u svim aspektima života. Živeti život, i uticati na smerove njegovog kretanja, ne dopustiti da nam se on samo događa, bez prave svesti o njemu. U skladu sa samim sobom, naći svoje mesto pod suncem.

Mi danas živimo u svetu poremećenih odnosa i pogrešnog sistema vrednosti. Ljudi su u stalnoj trci za zaradom i ne nalaze vremena za one stvari koje su stvarno bitne u životu. Postali smo previše sebični i sve gledamo kroz interes, sa sve manjim osećajem za tuđe potrebe, i smanjenom emotivnom inteligencijom, koja na kraju dovodi do otuđenosti i izolovanosti. Kao da svako od nas živi na nekom svom napuštenom ostrvu, usamljen i bez kontakta sa drugima. A trebali bismo da radimo na sebi, u svakom pogledu, da proširujemo duhovne vidike i svojim radom i trudom utičemo na kvalitet svog života i budemo koristan član zajednice kojoj pripadamo.

Mediji propagiraju životne stilove koji su svedeni na brzu i praznu slavu, rijaliti programi ubijaju svaki oblik pristojnog ponašanja i pokazuju na kakva su sve poniženja ljudi spremni da pristanu, samo da bi zaradili nešto novca i bili prepoznati na ulici. Sedimo ispred televizora, i pretvaramo se u voajere tuđih života, umesto da živimo svoj, i na najbolji način iskoristimo vreme koje imamo, kako bismo se ostvarili u sferama sopstvenih interesovanja. Slična je stvar i sa internetom, koliko ima pozitivnih strana toliko ima i negativnih. Dobro je što je dostupnost informacija velika, i što možemo da stupimo u kontakt i razmenu razmišljanja i sa onim ljudima koji su nam prostorno veoma udaljeni. Ali, ako nam to zameni živu interakciju sa ljudima iz našeg okruženja, onda samo stvaramo iluziju bliskosti, a u stvari se samo odvajamo od drugih, i realan život, koji je divan i otvara bezbroj mogućnosti, zamenjujemo virtuelnim koji je samo bedna supstitucija i bleda kopija realnosti.

Ništa ne može da zameni pravo druženje, i susretanje sa ljudima licem u lice, kao što ni emotikoni ne mogu nikad da zamene osmeh i mimiku. Prijatelji sa kojima smo bliski predstavljaju pravo bogatstvo u životu. Veze koje ostvarujemo sa njima nužan su preduslov sreće u životu, i takve veze treba negovati i razvijati. Ne kaže se tek tako da je čovek bogat onoliko koliko ima iskrenih prijatelja. Prijateljstvo i ljubav su neosporne vrednosti u životu svakog čoveka, i ne treba ih olako shvatati. Treba ulagati i vreme i emocije u takve veze, okružiti se ljudima koji nas vole i koje volimo, a one druge izbegavati, i ne trošiti ni svoje reči, ni svoju energiju na njih.

Međutim, nikada ne treba nenaklonost prema nekome pretvarati u mržnju ili neko drugo negativno osećanje. Život je ipak suviše kratak da bismo ga proživeli u mržnji, samo ljubav čoveku može da pruži osećaj ispunjenosti i izmirenosti sa svetom.

Ljudi su prestali da veruju u ideale, koncentrisani su samo na svoje dnevne potrebe, a ako u sebi izgubimo kompas i zvezdu vodilju kojoj treba da težimo, gubi se i mogućnost razvoja i napretka. Bez jasne vizije željene budućnosti prestajemo da živimo, već samo preživljavamo iz dana u dan. Idealna slika sveta, i samog sebe u njemu, ma koliko naivno i neostvarljivo zvučala, mora da postoji, i da nam bude pred očima, ma gde bili i ma šta radili. Samo ćemo na taj način, ostvariti velike rezultate i svoje ambicije, stremeći ka nečemu dobrom i velikom.

Da bi čovek postao kvalitetna i svestrana osoba mora da se obrazuje, i na taj način upozna sa istorijom i kulturom svoje zemlje i sveta, usvoji ljubav prema umetnosti i drugim proizvodima ljudskog duha. Samo tako može na pravi način da razume svet koji ga okružuje, da izađe iz sopstvene skučene perspektive, i prihvati sebe kao kariku jednog dugog i moćnog lanca koji povezuje sve ljude, kroz vreme i prostor, poštuje ono što je nasledio od svojih predaka i aktivno doprinese nasleđu koje će ostaviti budućim generacijama.

Ne treba zaboraviti ni na sve one male stvari, naše svakodnevne male rituale i sitna zadovoljstva, koja nam pomažu da se lakše izborimo sa svakodnevnim obavezama, i koja predstavljaju predah od užurbanosti savremenog života, i vreme koje posvećujemo samo sebi.

Svet u kojem živimo nije savršen, ali je jedini koji imamo, i treba uložiti truda da one stvari koje mogu da budu bolje poboljšamo, a da se sa onim stvarima koje su negativne, ali na koje ne možemo da utičemo – pomirimo.

Jednom rečju, treba prvo da promenimo sebe, kako bismo imali snagu da promenimo svet.

Autor: Darko Stanković

Fotografije: favim.com