24 feb    Marksizam u modi

Modna forma predstavlja polaznu tačku potrošačkog drustva. Proučavajmo modu i tok potrošnje izvan šeme I fiktivnih ideja. Ona se pojavljuje u vidu društvene logike, ali i manipulacije svesti. Koliko su Marksizam i ravnopravnost zastupljeni u modi, u prilog tome govori činjenica da za svačiji (ne)ukus ima po nešto. Ali, koliko je moda zastupljena u Marksizmu? Koliko je moguće opisati i jedno i drugo i obe pojave nazvati pravim imenom? Ipak više je zastupljen Marksizam u modi, jer smo zaista svi isti! Isti šablon svugde je zastupljen, sa manjim odstupanjima. Na kraju, ipak niko nema ista prava, ali to je lepota različitosti.

Ideologija potrošnje i potražnje se manifestuje kroz zadovoljavanje želja, kroz neprestan nagon da se zapuše rupe u budžetu ili bar nečija usta. Novcem se kupuje stil, a stilom se kupuje ceo svet. Bilo koji odevni predmet retko kad kupujemo radi naše potrerbe za njim. Ne. Isti kupujemo jer možemo da  ga priuštimo. Sve sto je lepo treba da bude moje. Za sve moram da imam sredstva. Ipak, ja radim. Mogu. Ne. Moram. Trebaju im konji koji jure. Pa jesen stiže Dunjo moja. Treba ti kaput. Ma Hitler kaput. Kaput treba da čuva goleme cenjene pozadine onih za koje radimo, naše su odavno na izvol’te. Nekome dekolte, nekome pozadina.

Zastupljeno je takozvano spontano zadovoljavanje potreba, ta vrsta platonske ljubavi, tako čedne I bezazlene. Stojte galije carske, sirotinjo i Bogu si teška. Bogati su ekscentrični, siromasni su perverzni. Jedni to rade iz ljubavi, drugi samo zadovoljavaju životinjski instinkt. Ogroman proces proizvodnje nadoknađuje vrednost robe i njenu funkciju. Društvene razlike treba uvrstiti u društvenu jednakost, jer ne biramo gde ćemo se roditi. Ideja rođena u nemaštini kao plod mašte samo je utopija, dok je ideja rođena u mašti kao plod nemaštine daleko bolje kotirana.

Diskriminisani od strane  potrošačkog drustva  i ne znajući za prava kupca radije se okrećemo  inostranim proizvođačima gde smo daleko bolje dočekani. Neki nam čak u znak zahvalnosti uz kusur dodele i račun, a na iskvarenom i njima nesavladivom srpskom jeziku, poželeće vam “Dobal dan”, ili “Dofidjenja”. Ili čak “Srecna fam Nofa godina”. Oni nemaju vremena za kafenisanje ispred lokala. Oni ne odmeravaju potencijalne kupce, ne kolutaju očima kada treba da ostave tek upaljenu cigaretu. Ako od njih ne čujete “Dobar dan”, bar znate kome da se obratite. Uvek nekako odudaraju. Poslovni, ali ne i zadovoljni. Ipak, pravo nezadovoljstva uvek pripada onome ko je slabije plaćen. Marksizam? Poenta života. Neshvatljiv. Neuhvatljiv. Neprevaziđen. Neravnopravan. Nerealan. Neprihvatljiv. Sveprisutan. U modi, u potrošačkom društvu, u šoping centru…

Autorka: Ana Dakić

Fotografije:  poskok.info,bh-news.com