30 avg Marina, ja verujem u ljubav.

Ne vrti se svet oko ljubavi dva umetnika, kažu. Tačno, odgovorim im.

Ljubav je sama po sebi umetnost Marina. Mi to znamo najbolje. Da, baš ti i ja. Dobro, možda sa različitih meridijana, ili paralela, ili pak iz različitih života, ali znam da znamo i ti i ja. Marina, mi smo neobično bliski, kao da nas ista ljubav muči? Zar ne, šta ti kažeš, jesam li u pravu?

Ne znam ti puno o ljubavi, Marina, neću da ti sada prodajem maglu. Ali znam da se ne sme igrati s emocijama, pogotovo ne tvojim. Jer ti si nešto posebno. Znaš, imao sam i ja jednu Marinu. Ne baš lepu kao ti, ali vrcavu poput tebe, nasmejanu i ludu. I voleo sam je. Voleli smo se. Ne dugo, ali dovoljno da me njen osmeh (sličan tvom) tišti zauvek. Dovoljno da svako veče zaspim i da se svakog jutra probudim s njenim imenom na usnama. I da joj pišem, da baš kao što pišem tebi sada. Ona je zaslužna što sam danas nazovi pisac, neki kažu i umetnik. Da ne dužim, više nema ni tih jutara ni tih noći. Ne zato što nje nema, nego zato što vremenom izgužvana duša izgubi potrebu za potrebom, i postane joj svejedno.

Umori se duša, moja Marina, od čekanja od nadanja od plakanja umori se duša od previše ljubavi. Da, može i od toga, kad nailazi ljubav samo s jedne strane, duša zna i te kako da strada. Zato nemoj da plačeš, Marina, molim te. Ne stoje ti suze. Ne, ne mislim to, ti si i tada prelepa. Ali jednostavno nemoj da plačeš, Marina, samo budi svoja, nasmejana, vrcava i luda. I zaljubljena.

Ali čuvaj se, Marina, molim te. Ako nestane tvoje lepote i osmeha zbog previše suza veruj mi da ću biti ljut jer te nisam navikao takvu. Da, kad muškarac voli on šalje svoje vojske da nađe svoju dragu. I nema ponosa, jer ponos ubija ljubav. Kad muškarac voli on ubija ponos, i potire sve izgovore. Zato, Marina, nemoj da plačeš. Otkriću ti tajnu, Marina, ja i dalje verujem u ljubav. Bez obzira na sve. Moja Marina je tu i dalje, duboko u sećanju, na onoj stanici i peronu 23. 23. juna, u 23 sata. I ja je čekam da se vrati, mada mi ona kaže da je otišla zauvek.

Ali joj ne verujem, luda je ona, radi to namerno samo da mi dokaže da ne mogu bez nje. Znam da i ona čeka da se iskrca na taj peron 23, i osećam da će to biti uskoro, baš na njen 23 rođendan. Šta ću, Marina, i da ne bude tako moram da verujem. A mi smo umetnici zanesenjaci i verujemo u ljubav.

Tačno je, ne vrti se svet oko ljubavi dvoje umetnika, ali za umetnike je ljubav sve, oslonac, pokretač, snaga i ono najvažnije inspiracija. Zato bez obzira na ponose, voli, Marina. Ja verujem da ljubav pobeđuje, pogotovo kad voli jedna takva devojka. Crnokosa, luda, nasmejana i vrcava.
Marina, ja verujem u ljubav, a ti?

Najlepšoj ženi na svetu i njenom čarobnom osmehu, koji je potajna inspiracija mnogih mojih priča.

Marini. Od srca N.T.
Srećan rođendan Marina.