26 maj Ma, haos!

– Super je bio on, ali nekako nedovoljno super… ako me razumeš?

– Razumem.

– Mislim, sladak je, nije glup, ima fino telo, čita, piskara, sad čujem i da je našao neki dobar posao. Ono kao, moćna firma, napredovanja, tim bildinzi po nekim planinčugama. Haos je to meni! Totalni, haos… ako me razmeš?

– Načitano telo koje posećuje planine, naravno da razumem.

– Tijana, bila bi mi mnogo slađa da nisi tako ironična. Drug ti je, logično je da ćeš uvek biti na njegovoj strani.

– Znaš, ja sam uvek na strani ljubavi.

– Smešna si! Ljubav ne postoji. Pogledaj malo oko sebe! Uvek je interes. Zaljubljuješ se u ono što je oko osobe, što ti ona donosi. To unutrašnje dođe kasnije… Ma, haos!

– Da, haos.

– Eto, opet si ironična!

– Nisam, samo mislim da ne vidimo dobro druge. Kao da nešto samo po sebi nije lepo i dovoljno… za ljubav.

– Slušaj, šta god da ti je ispričao o meni…

– Izvini što te prekidam… On nikad ne priča o tebi.

Spustila je glavu. Onda me je na brzinu poljubila i rekla je da već kasni.

Posmatrala sam je kako trči niz ulicu i kako lagano nestaje između semafora i ljudi.

Ja nisam kasnila nigde.

U pravu je. Ironična sam.

Možda sam i smešna, kao što mi reče.

Zaboga, ljudi su se u svašta zaljubljivali nekada.

Ljudi se u svašta zaljubljuju i danas.

Potrebno je samo 5 minuta. Tako barem kaže neko ozbiljno naučno istraživanje.

Ne znam koliko je meni bilo potrebno.

Znam samo da planiram da kidnapujem Njegov osmeh, oči, ruke i bradu. I sve ono što krije ispod kože. I jednu tihu nedelju i taj famozni čamac i reku o kojoj toliko priča. Dobro i sladoled, ako se već zaljubljujemo u ono što ti osoba donosi.

I biće nam more.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com