27 sep Lutalica

Niko nije ja

Nisam čak ni ja više ja

Mada se jos uvek vide obrisi mene

Znam jer

Nasmejao mi se danas pas na ulici

Rekoh mu

Pratiš me lutalice

Želiš od mene malo spokoja

Koju ulica nema

Pas mi se smeje

U lice

Kaže mi

Budalo  čupave kose

Najveća pobeda ti je što danas hodaš

Ne laži sebe

Da bih mogao da te volim

I da bih se ušuškao u tvoj spokoj

Glupi pas

Neće ni da cvili sa mnom

Glupi pas

Potcenjuje da činija mleka može da bude dom

Glupi pas

Ipak ću da ga pomazim

Tog glupog psa

Ups

Šta sam uradila

Hoću psa da odvedem kući

Jer pomazila sam ga

I to je to

Sad moram da ga nahranim

Glupi pas

Sve mi pojede

Glupi pas

Ostadoše samo fleke

Koje je napravila ta lutalica

A on reži

Ide u ćošak da bude sam

Ja ga se plašim

Nisam mu prvi gazda

Gazda je tako ružna reč

Jer ko sam ja da njemu naredim

Da me voli

Jer sam mu gazda

Glupi pas

Ne mogu da ga isteram iz kuće

Čak sam mu i hranu ostavila ispred vrata

Ali neće

Da izađe

A ne zna da je već napolju

Ah taj glupi pas

Uznemirim se kad ode

A znam da će da se vrati

I glupa ja

Što sam ugostila tog psa

Kao da je on moj gazda

Sad ne mogu da ga isteram

A vraća se

Nisam mu uvek tako smešna

Rekao mi je

Nećeš ti nikada biti moj gazda

I ti si lutalica kao ja

A to uopšte nije smešno

To je hrabro

Autorka: Damjana Savić

Fotografija: weheartit.com