20 sep Lomi, trči, voli

Baš u trenu kada sam odlučila da prestanem da hejtujem… da osuđujem cure koje kretene i modrice pretvaraju u ljubav, ljude koji se cijelog života bave muzikom, a nisu naučili ništa više od nota i teorije iz knjiga, najbolje prijatelje koji zavide jedni drugima… Lažne osmijehe, lažne zagrljaje… Dakle, baš kada sam odlučila da prestanem sa svim tim – pitaš me da ti napišem sastav na temu: ,,Put do njegovog srca“. Evo kupila sam kuvalo za kafu za kojim sam toliko čeznula u ovoj maloj domskoj sobi sa pogledom na Dunav i mogu da počnem… Ili da ne prestanem?

Možda sam i ja gluplja nego što mislim, ali pored svih puteva koji postoje na ovom svijetu, oni još izmišljaju put do nečijeg srca. Već u osnovnoj školi nas uče da moramo da biramo kojim putem ići da bi se ušunjao nekom ispod kože. E pa, mila moja, najdraža moja, pljuni na njihove autoputeve. Iskuliraj članke tipa ,,kako ga zavesti“, ,,kako da te zavoli“, ,,kako da ga izludiš“ koji ti iskaču na početnu stranicu facebook-a, i probaj da ne zamjeriš drugaricama koje ih slijede. Ali ti nemoj. Zaboravi te lekcije o odrastanju.

Tamo piše da budeš nježna, komunikativna, da ga dodirneš po ruci dok razgovarate o… Zaboravih o čemu bi, po njima, trebalo da razgovarate. Drugarice ti govore da on igra Lol, da voli cure sa ispravljenom kosom… One koje ne posvećuju puno pažnje matematici i školi. Kažu ti da je to put do njegovog srca. E pa, slagale su te. Jedini put do bilo čijeg srca je da budeš svoja. Molim te, nastavi da budeš tako gruba i čvrsta, da gledaš naučno-fantastične filmove, da se brineš o životinjama, da ideš na ples i rješavaš svoje jednačine. Nemoj da ispravljaš kosu, nastavi da se igraš sa svojim loknama kada se boriš da ne zaplačeš, i nastavi da se igraš sa svojom komplikovanošću.

Budeš li zavodila i birala puteve do ljudi – izgubićeš se. Jednom ćeš se probuditi i shvatiti da te čovjek pored koga si se probudila – ne zna. Ili ne želi da svakoga dana upozna neku tvoju interesantnost. Zamisli, možda taj neko neće ni vidjeti boju tvojih nebeskoplavih očiju. I onda ćeš reći da on nije vrijedan. Nazvaćeš ga greškom, zaboravićeš da si ti ta koja bira.

A onda… Možda se jednom ipak umoriš od jednačina i plesova, od knjiga i kose, i neko kome si se sasvim slučajno (jedino tako je pravo) uvukla ispod kože, ti ponese sve to, skuva ti kafu, napravi zdrav obrok, jer nemaš vremena za hranu. Možda i tebe ponese, kada i sama sebi postaneš teška. Ali to neće biti zato što si slušala drugarice i članke po facebooku, to neće biti zato jer si slušala mene. To će biti jer znaš odgovor na najtežu i najjednostavniju jednačinu.

Dakle, kada tvoja posebnost + hrabrost da voliš + malo sreće = jedno srce koje kuca pored tvoga… Kada ga budeš voljela svim svojim psovkama, ćutanjima, mislima, ne zaboravi da ipak odvojiš vrijeme da skuvaš sebi kafu, kupiš kaktus koji ti se tako kupuje (probaj da budeš bolja od mene – probaj da ti ne uvene), i da posadiš neko novo Sunce u sebi. Samo ne gledaj mape njihovih autoputeva…

Autorka: Tamara Senić

Fotografija: weheartit.com