10 maj Ljudi nisu kodovi pa da ih očitavaš

Ne možemo da okolo naokolo, navodimo razloge i pravimo liste za i protiv zašto ili zašto da ne uradimo nešto, ne volimo nekog.

Nismo digitroni i nismo brojevi. Nemamo čipove (makar ne još) i neki profili na fejsbucima i ostalim društvenim rupama, ovaj mrežama, su zaključani, pa ne možemo tek tako da ,,očitamo“ nekog i da znamo šta sluša, sa čim jede palačinke, od čega voli sladoled i da li je psihopata, empatičan ili je samo medicinski nestabilan.

Ne možemo da lepimo etikete i da se sa ljudima ophodimo kao sa robom. Jaoj, pa mi smo dobili, mi ljudska bića, tu sposobnost mišljenja, empatije, saosećanja, racionalnosti, maštanja, hrabrosti, i generalno svesnog delanja i opet ništa. Ništa ne koristimo.

Replika iz jednog filma glasi: ,,Od svih životinja, ljude volim najmanje.“ Apsolutno tačno. Imamo moć da pomeramo granice, spašavamo svet, pravimo, delamo i menjamo sve što dotaknemo, a mi se zadovoljavamo time što smo ustali. Mnogo mi je teško što gledam kako se raspadamo i pokušavamo da žvaćemo već ubuđale delove sebe. Onda to ispljunemo i to serviramo kao svoju ličnost.

Ja sam Dunja. Volim da pišem, volim Van Gogha, imam petlju da tražim šta želim, obožavam jagode, imam kriv zub i ne znam da kažem ,,R“. Znam, ima mnogo sličnih meni, ali mogu da garantujem da ako sutra umrem, postoje bar četiri osobe koje neće moći da zamisle svet bez mene. Budimo realni, svako ima makar jednu osobu kome bi ovaj život ne bi bio isti da te osobe nema. I, zato neću da budem ona tamo. Ne želim da budem okarakterisana i ne želim da bilo ko bude okarakterisan kao neodređena imenica. Nemam broj, nemam bar kod, nemam jedan pravac. Nisam majica da me neko stavi u fioku i složi. Niko nije. Zašto se onda zadovoljavamo da budem svrstani na neku policu?

Najviše me rastužuje to što kopamo te rupe i sve više upadamo u njih, ali hej, ako imamo selfi stikove moćićemo da stavimo telefon pa da vidimo posle prenos iz stvarnog života.

Samo napred.

(Ovo je bilo sarkastično, to znate?)

Ustanite iz tog kreveta, pomerite se malo, videćete da se lepše spava umoran od rada, no od ležanja.

Uostalom, ako već toliko volite prenose, kome ćete vi išta preneti, ako ništa značajno za ispričati i zabeležiti niste uradili?

Autorka: Dunja Petković

Izvor: Portal Mladi