Ljubomorna sam
na tvoje prijatelje,
drugare sa fudbala,
žene sa kojima si bio,
i one sa kojima ćeš biti.
Na to što su tu
kada se raduješ,
onako neodoljivo dečije.
Što kad si tužan,
znaju kako plačeš.
I kada si besan,
koga psuješ.
I na to što kad si potišten,
ne znaju zbog čega brineš.
Ni kada ćutiš,
o kome misliš.
Ljubomorna sam na to,
što nisu svesni,
koliko vrediš.
I na tebe sam ljubomorna,
jer previše drsko
i samouvereno,
sebe ne ceniš.
Ljubomorna sam
na svaki njihov zagrljaj,
dodir, poljubac,
koji nisu bili moji.
Na to što su pored tebe zaspali.
I ujutru se,
prvi obratili.
Ljubomorna sam,
na to „dobro jutro“.
I ono „kako si?“.
Ljubomorna sam,
što moj nisi.
I na to,
što na mene ljubomoran,
nećeš biti.
Sam još ljubomornija.