10 maj LJUBAVNA PESMA

Jasan, izražen stav prema postojanju u službi je ublažavanje besmisla, ako se pametno, dobro, pravilno ili kako se već to kaže iskoristi ili upotrebi. Nauči se život zaljubljen. Jednostavno, voli se. Iskoristi se sentimentalna čežnja kao narkoza.

U stanju opijenosti, poželjno što duže da traje, bivši životi se premoste, preplivaju suze isplakane i umesto sebe budućeg kad krećeš u nove trke  sa uvek nedostajućim, vremenom na primer.

Logika, filosofija, psihologija, naučene, zaboravljene ili ne, ruše se. Ostane čista matematika. Jedna jedina računska operacija. U mom slučaju zove se dodavanje.

Izbrojiš koliko si i kada bio srećan, ispunjen, doživljen. Sve staviš na jedan tas. Na drugi uplakane, neostvarene, rado brisane pokušaje, čak godine. Dodaješ na oba tasa sve čega se setiš, usput izmisliš, slažeš sebe. Viškovi sami spadnu glasno. Uz tresak i udarac. Osakaćen za svoje lepe uspomene smišljene da te čuvaju od zaborava na sebe.

E, ne može. Ne dam da ostari mladost u meni ostala milovanjem tvog razuzdanog pogleda izrečenog željom, sabijenom požudom pre dodira u šapat.

Nek se oko mene sabira i oduzima šta i koliko god hoće. Ne dam ljubavnu pesmu iko da mi oduzima. Ona samo zna koliko te je u mom životu. Ona sve pamti.

Autorka: Zorica Perović

Izvor fotografija: pinterest.com