23 jul Ljubav u doba matematike

Platforma se blago komeša na reci. Svira neki sjajan bend. Jedan od onih koje slučajno iskopaš na Jutjubu, pa poželiš da saznaš da li su toliko dobri i uživo. I odeš. Da ih stvarno čuješ. I osetiš da se saksofon savršeno kombinuje sa rekom i letnjim vazduhom. Ritam blago pomera kukove, dok klizim kroz masu.

Tu, na sredini, počinjenjem da posmatram sve te dečake. Osmesi, preplanule ruke, karirane košulje, šeširi, brade, glasovi, iznijansirane oči… Hodaju. Igraju. Pričaju. Lepo mirišu. Lože te. Flertuju.

– Gde si se ti zagledala?

– U švedski sto – nasmejala sam se.

– Barem neko uživa. Ja ne mogu da prestanem da mislim na njega.

– Strašne stvari možemo da radimo dečacima. Doduše, ti si školski primer da oni te stvari mogu da rade i devojčicama.

– Pa, kad me ne zove od one večeri.

– Opusti se! Imaš saksofon, reku, pogled, slatkog pevača i gomilu mirišljavog testosterona. Pozvaće te kad dođeš na red.

– Na kakav red?

– Nisi prva na njegovoj “letnjoj listi čekanja”. Polako, prvo mora da kresne one koje je startovao pre tebe.

– Odvratna si!

– Nisam, samo sam iskrena. Znaš, juče mi je Pesnik rekao da su pedsestih i šezdesetih godina ljudi više kresali nego mi danas. Uživali su, nisu imali toliko komplikovanih naziva za ljubav. Nisu toliko taktizirali. Znali su šta su kad provedu noć zajedno. Danas, mi krešemo jer nam se može i zato što su cifre postale okej. A cifre nisu ljubav. Nemamo pojma šta smo kad sa nekim provedemo noć. Mislim, da smo uglavnom ništa. Kad bolje razmislim… u suštini, mi i ne krešemo.

– Ih, isapde da je sve u brojevima.

– I u onom da, ukoliko nam se posreći da vodimo ljubav, ne znamo šta ćemo posle sa njom.

– Misliš da smo postali životinje?

– Mislim da su životinje romantičnije i iskrenije od nas.

– Kako to?

– Zato što znaju da se zaljube do kraja života. Majke mi, čitala sam neki članak. I ima ta vrsta majmuna, zovu se Giboni. Eto, ja bih volela da budem takva vrsta.

– Da budeš majmun?

– Ne bilo koji, samo taj. Znaš, kod njih su mužjaci i ženke ravnopravni. Vole se do kraja života, a vreme provode zajedno tako što se češkaju i vise po drveću. Reci, kakva savršena romansa!

– Meni se više dopada ljubav iz tvojih priča. Takva mi treba! Jedino je bez veze što je većina tvojih frajera takva samo u rečenicama. U realnosti, nekako su prosečni.

– U tome je trik!

Sadržaj treba da bude iznad forme.

Sadržaje sami stvarate.

Ubijate prosečnost i drugačije se vidite.

U rečenicama. U ljubavi.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com