Ljubav nije skupa

– Znaš, tetka, mislim da treba da se uozbiljiš.

– Otkud ti sad to?

– Pa ove godine puniš trideset godina. Mama kaže da je to mnogo.

– A šta ti misliš?

– Mislim da treba da radiš ono što voliš, da se više smeješ i da pošalješ onom dečku poruku.

– Ali ja nemam dečka.

– Pa nemaš, jer nećeš da mu kažeš da si spremna. Da kupiš kartu i odeš.

– Ne idem ja nigde, mala.

– Ne brini tetka, ako nemaš dovoljna para, ja ću ti dati. Ljubav nije skupa.

 

Sećam se da sam u osnovnoj pobegla iz škole kako bih sa svojom simpatijom ceo dan ležala na travi i gledala u sunce. I da je razredna sutradan zvala moju mamu da joj kaže da sam se zaljubila i da je to lepo, ali da ipak moram da idem u školu.

 

Sećam se i da sam u srednjoj školi bila zaljubljena u jednog Raleta. Mislim da su to znali i vrapci na grani. Sto puta sam prolazila hodnikom samo da mu kažem ćao. Ako sam uopšte i uspevala da izgovorim.

Sećam se da sam u svom spomenaru napisala da kada porastem želim da imam troje dece, da naučim da pravim kolače i da me neko gleda kao što ja gledam čokoladnu tortu. Da imam lepu kosu. Da ne budem mnogo mala. I da ne radim neki dosadan posao.

 

Sećam se da sam i godinama kasnije vukla kofere i brisala granice samo da bih nekog videla. Da sam preskakala terasu i šunjala se da tata ne čuje kada sam došla kući. Sećam se da sam nedavno brojala kilometre i sate do nečijeg povratka. Jela krofne u dvadeset kvadrata. Ljubila se na kiši. Iskradala sa posla.

 

 

Mogu da kažem da danas nisam amater za kolače, ali da još bolje umem da ih tamanim. Sviđa mi se moja griva. Sa visinom sam omašila, ali je slatko kada se podigneš na prste da nekog poljubiš.

 

Mogu da kažem da nije bitno koliko neko godina ima. Ni šta je u horoskopu i da li nam se planete slažu. Da li pričamo istim jezikom. Slavimo iste praznike. Navijamo za isti klub. Treba da znaš da budeš sa nekim bez ograničenja. Da umeš da napraviš razliku između ljubavi i navike. Da daš prostora kad je potrebno. Da neko tebi da vazduha. Da kažeš da ostane. Da se ne plašiš da pustiš neke ruke. I da se prepustiš.

 

Meni je dovoljno samo da mi neko da svoju jaknu kad je hladno.

Da poljubi da prođe.

Kupi ćevape. Ubere jorgovan.

Podeli loš dan.

Bude tu kad dođem kući.

I da me gleda kao što ja gledam čokoladnu tortu.

 

 

Autorka: Anela Uzeirović

Fotografija: tumblr.com