23 sep Ljubav na brzaka

A da dođeš da se grlimo, ništa, a, zadirkujem te s svog kraja sveta. Ne, ne, sad samo posao, nema više zezanja, odgovaraš. Ali, to nije zezanje, durim se. To je ovde luksuz, kažeš. Ako mene pitaš, to je osnova za srećan život – da imaš nekog da grliš i neko da tebe grli, jebeš sve novce, ako to nemaš. Nemaju ovi ovde vremena za to, kažeš mi, samo rade. Hoćeš da kažeš da se tamo, gde si ti sad, ljudi ne grle, nastavljam da zapitkujem zapanjeno. I, hoćeš da kažeš, da nemaju vremena za ljubav, to pokušavaš da mi kažeš? A dobro, vole se. Al na brzaka. Ne, ne, to tako ne može, ne priznajem. Ali tako je, samo rade. Ne znam, ne sviđa mi se to onda. I ti sad meni hoćeš da kažeš da tebi odjednom grljenje i voljenje nije važno, a novci ti jesu važni? Pa nije, ne znam. Nisam te takvog ispratila, zaključujem. Uništila me Amerika, smeješ se. Nekako sam se i na to navikao, ako mi veruješ. Ne znam, ne verujem, zbunjena sam. Ponekad se tako osećam ko dinosaurus. Ne, ne, panda, bolje panda! Pande su slatke i vole da se maze. Znaš da negde tamo, u nekoj provinciji Sečuan, Kina, čini mi se, postoji neki rezervat s pandama i tu postoji osoba čiji je posao da grli pande ceo dan? Nisam čuo za to. Ja jesam, kažem, i ako mi veruješ, skroz mogu da se zamislim, da nekad odjebem sve ovo i odem u kinesku provinciju Sečuan da grlim pande. Nude silne neke novce za to, čitala sam. Tako da, eto posla mojih snova. No, nije to poenta priče. Ponekad se osećam kao ta panda, vrsta u izumiranju, koju ćeš da maziš il će umreti. I onda ti meni kažeš da postoji zemlja u kojoj se ljudi vole na brzaka i ja se osetim kao panda, vrsta koja i dalje veruje u prave stvari, mada je ubeđuju svakodnevno da svet nije tako lep. Pandu svečano zabole za svet. Čitav njen svemir stane u to jedno maženje, gledala sam neki filmić, videla sam tu sreću, veruj mi. I to je jedino u šta veruje. I zabole je što možda neka druga životinja ima lepše krzno. Što je možda neka snažnija, veća i glasnija. Zabole je, a znaš li zašto? Zato što živi od maženja do maženja. Zato što je između ništa. Krzno, glas, veličina i snaga – to su stvari za koje panda ne mari. Ok, možda će neko sa lepšim krznom pre naći svog druga. Možda će se neka glasnija lakše čuti, u nevolji. Možda će ova veća i jača lakše izvojevati pobedu. Al to pandu ne interesuje. Njena jedina pobeda je to maženje. E, vidiš, takva sam ti i ja, ko ta panda. I džaba mi pričaš o brzom životu. O kolima, o velikim zgradama. Džaba kažeš da se ovde ne može napraviti velika stvar. Džaba. A znaš što je džaba?

Jer kad te pitam jesi li srećan, ti nemaš odgovor.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografija: Fiona Woodcock