12 jul Ljubav ili kafa

Deset sati, čoveče, biću brža od svetlosti, mislim u sebi, posle neprespavane noći, raščupana i ukrašena modrim podočnjacima.

Stići ćeš sve, stići ćeš sve, ponavljam kao papagaj, kad eto nje.

– Ej!

– Hej, zdravo!

– Hajmo na jutarnju. – reče ona, nonšalantno, smireno. Čini se kao da joj slobodno vreme viri iz džepova nekih najmodernijih markiranih farmerica.

– Ne mogu, žurim. – kažem joj zadihana, sva odrpana, jureći sa pijace sa brdo kesa u rukama, dok mi tikvice ispadaju i kotrljaju se pravo do njenih nogu.

– Dohvatiću ti.

Pomislih: Srećo, ako se sad sagneš farke će se razdeliti na dva dela. Jao nama.

– Ma jok! – pohvatah ja one tikvice.

– Hajmo na jutarnju, što si dosadna, ne znaš da uživaš!

Ona priča o uživanju.

– Zapravo, znam, zato i ne mogu na jutarnju, žurim na igranje.

– Ne razumem, šta hoćeš da kažeš, da može da se uživa bez jutarnje kafe? Ti pokušavaš da mi objasniš da dan može da ti bude u fulu ako ne pocirkaš ujutru produženi sa mlekom i dve kašičice šećera? Ne zasmejavaj me i polazi. Možemo u Tapas, taman da sabijem i jedan koktel da živnem. Definitivno sam ustala prerano.

– Izvini, zaista ne mogu. Drago mi je da smo se srele, zvaću te.

Ubrzala sam, svesna da ne može da potrči za mnom, jer joj obuća sa previsokim potpeticama to ne dozvoljava. Nekako nisam imala potrebu da joj objašnjavam, činilo mi se kao da ne može da razume. Mene kod kuće čekaju jedna gladna ustašca koja reže na voćni jogurt i jedan stidljivi pogled zaslađen širokim krezavim osmehom.

Čeka me jedan anđeo koji tako prosto i iskreno zna da voli, da mi nije potrebna nikakva kafa, nikakva čavrljanja u nedogled.

Potrebano mi je samo kada se pojavim na vratima da dopuzi do mene smotano kako samo on ume, da raširi ruke i promrmlja – maa. Da izvuče sve one tikvice i počne da ih prevrće po podu.

E, to je uživanje. Ono traje, nikada ne prestaje, ne može da se popije za petnaest minuta i objasni svakome.

Autorka: Irena Stamenović

Fotografija: favim.com