10 dec Lice žene

Kamenim oštrim perom

oluja je isklesala lice,

poljupcima nežnim

vekovima kroteći more.

Potpuno sam veran samo lepoti,

grešne cvetove u korenu što lomi,

a odan gordom, nepomičnom licu,

čvrstinu što crpi iz tajni dalekih vekova,

ćudljivo ujedam stene litica oštrih,

žudeći samo za smislom lica njenog.

Sve planine nalik su jedna drugoj,

priroda ponekad pogreši,

takvo naslika lice

u vilinoj reci što se najbolje ogleda,

bešumno prkosi vremenu,

mislima napada ženu,

a ne ostavlja traga,

potišteno beži u dubine sopstevnih crta

da po njemu slobodno samo večnost šeta.

Osećam slatko podrhtavanje tla

zaoranih proplanaka duše moje,

kada i srce oštrije zašumi,

a mir progovori

u otisku lica,

lagano što nestaje u nebeskom bledilu izumrlih vrsta.

Autor: Vladimir Vučković

Fotografije: favim.com