27 nov LEONARDO DA VINČI: DEO TREĆI

~Čovek koji je prevazišao značenje umetnosti i nauke~

TAJNA VEČERA

Pored toga što je bio angažovan kao vojni savetnik, on je završio delo večite vrednosti tokom ovog perioda u Milanu. To delo je bila: “Tajna večera”, freska u trpezariji manastira Santa Maria delle Grazie. U to vreme, izrada slika u crkvama i manastirima za slikara je bila najveća čast. Njegova slikarska četkica je, kao i obično, bila prilično spora. Zanesen slikanjem, Leonardo bi ponekad zaboravio iole da utoli glad i žeđ, a nekad bi zamišljeno piljio u zid sat ili dva pre nego što bi otišao kući, a da pre toga uopšte ne povuče ni jednu jedinu liniju.

Kada ga je, tako, jednog dana monah manastira upitao kada će delo biti gotovo, Leonardo je odgovorio:

“Ne mogu da se odlučim kako da naslikam lica dve ličnosti. Jedno je lice Hrista, koje nigde ne mogu naći, ma koliko tražio, jer lice Hrista je lice požrtvovanja, iskrenosti, poštenja. A drugo je lice Jude, lice izdaje, prevare, laži, ali, ako je vaša želja da požurim onda nema problema. Vaše lice ćemo iskoristiti u tu svrhu.”

Tako je, lice jednog monaha prikazano kao Juda. Preostali deo posla, tj. lice Hrista, Leonardo je pronašao lik iskrenosti i dobrote u licu jednog prosjaka koji je bio blizu manastira.

Danas, kada se ljudi dive slici, malo njih zna da se zapravo dive jednom monahu i jednom prosjaku.

MONA LIZA

“Mona Liza je najpoznatiji Leonardov portret i jedna od mnogih tajni majstora. U njegovim memoarima nema informacija o naslovu, datumu, niti postoje bilo kakve beleške o ovoj slici. Ko je tražio da se naslika ova slika? Ko mu je bio model? Ni na jedno od ovih pitanja još uvek nema odgovora.

Najrasprostranjenija teorija je ona koju podržava istoričar umetnosti Vazari u delu: “Životi umetnika”. Prema Vazarijevoj teoriji, Leonardo je naslikao portret supruge Frančeska del Đokonde. Zbog toga je slika dobila i drugi naziv “Đokonda”,. Gospođa Đakonda se zvala Elizabeta, ali su je zvali Liza. Baš u to vreme je imala pobačaj. Izraz “Mona Lize” je duboko melanholičan, a njena crna odeća govori u prilog teoriji da je bila u žalosti. Priča se da je njen suprug doveo u sobu klovna i muzičku grupu, te da joj je tako uspeo da izmami taj poluosmeh na njenom licu.

Provobitna procena je bila da uopšte nije postojao model i da je “Mona Liza” bila Leonardova majka Katarina. Tada se pojavilo tumačenje da je Leonardo izradio savršen, večit lik žene.

Pored ovih teorija, postojala je i ta da je to bio Leonardov autoportret. Ako se slika “Mona Lize” ubaci u računar i ako se zatim preko nje projektuje Leonardov autoportret nacrtan crvenom kredom, vidi se da se savršeno poklapaju.

Slika je prodata Leonardovom meceni Fransoa I i od tada je nacionalno blago Francuske. Nošena je u Milano, Rim, Ameriku (na zahtev Džona Kenedija), a zatim bila i na turneji u Japanu i Sovjetskom Savezu.

SMRT
Godine 1516. Leonarda je angažovao njegov poslednji mecena-francuski kralj, i putovao je preko Alpa zajedno sa svojim brojnim učenicima, među kojima su bili i njegovi najdraži Salaj i Melci.

Francosa I nasledio je Luja XII na tronu i žarko je želeo da pomogne u oživljavanju renesansne kulture Firence i Milana, koja je ranije cvetala i u Francuskoj. Pošto je posetio manastir  Santa Maria delle Grazie u Milanu, kralj je izrazio želju das a sobom u Francusku ponese zid sa slikom “Tajne večere”, komad po komad.

Njegova želja nije ispunjena, ali je, umesto toga, pozvao slikara koji je naslikao sliku.  Dvorac Fransoa I bio je smešten u Amboazu. Leonardo je bio zadužen za planiranje i priređivanje proslava na dvorcu u Amboazu, kao i za planiranje izgradnje kanala.  Tokom ovog perioda, zbog paralize mu je utrnula desna ruka i tako je izgubio koordinaciju tela. Treće godine provedene u Amboazu nije čak mogao ni da ustane iz kreveta po nekoliko dana. Veći deo imovine ostavio je svom omiljenom učeniku Melciju.

Nekoliko dana nakon što je napisao testament, 2.maja, Leonardo je napustio ovaj svet okružen svojim učenicima. Imao je 67 godina. “Mona Liza”, “Jovan Krstitelj” i “Bogorodica sa Isusom na krilu svete Ane” bile su postavljene pored njega. U kapeli dvorca Amboaz nalazi se spomen ploča sa urezanim Leonardovim imenom.

“U klaustru ove crkve sahranjen je gospodin Leonardo da Vinči, plemić Milana, prvi slikar, inženjer i arhitekta francuskog kralja i svojevremeno dvorski slikar vojvode od Milana.”

Nataša Elenkov

Izvor fotografija: mondo.rs, pinterest.com