Legende o legendama: Đura Jakšić

 

Učili smo o njihovom stvaralaštvu, zanosili su nas svojim muzama, idealima i snovima. Sa nekima od njih nas je upoznala škola, dok smo na druge nabasali sasvim slučajno. Zavoleli smo  reči, ali uvek nas je kopkalo kakva je osoba koja se krije iza tih reči. Zaljubili smo se u njihovu genijalnost, ali nas je uvek interesovalo da spoznamo njihovu ljudskost. Zato ćemo vam kroz seriju tekstova „Legende o legendama“ otkriti zanimljive detalje i anegdote iz života poznatih pisaca koje ne možete pročitati u udžbenicima.

Đura Jakšić (1832 – 1878) bio je jedan od naših najvećih romantičara. Pripovedač, slikar, pesnik i dramski pisac iza sebe je ostavio 40 pripovedaka, tri drame u stihu (od kojih je najuspelija „Jelisaveta, knjeginja crnogorska“), kao i niz pesama čiji stihovi predstavljaju klasičnu riznicu srpske poezije. Najpoznatija slikarska dela su mu „Noćna straža“, „Devojka u plavom“ i „Car Lazar“. Dugo je radio kao seoski učitelj i gimnazijski nastavnik crtanja. Zanimljiv je podatak da je otac Đuru tri puta upisivao u trgovačku školu iz koje je Đura uporno tri puta bežao, da bi na kraju upisao i završio gimnaziju. Ostatak biografije možete pronaći u udžbenicima ili na Vikipediji, a mi ćemo vam, kao što smo obećali, otkriti duhovite sitnice koje nećete naći u zvaničnim analima.

* * *

Đura Jakšić je često provodio vreme na Savi ispred gostionice Gašpara kafedžije (kog pominje i u svojim pripovetkama). Jednom prilikom ga neki poznanik tamo srete i upita:

–          Šta radite, gospodine Đuro?

–          Eto, ugađam, pa nikako da ugodim. – odgovori Đura.

–          A šta to ugađate?

–          Još po ručku sišao sam ovamo da se sunčam i pijem belo vino sa kiselom vodom, ali nikako da ugodim da istovremeno popijem i vino i vodu, pa da idem. Pretekne mi vina – ja naručim vodu. Posle mi pretekne vode – ja naručim vina. Tako nekoliko puta i evo, još nisam ugodio!

* * *

Prilikom jednog putovanja svrati Đura Jakšić u jednu krčmu i šaljivo upita krčmara da li bi mu dao večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti večeru gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna pesmica nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao:

„Ej, keso moja sa mnogo dinara,

  Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“

–          E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar.

–          E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode.

* * *

Jednog dana Đura nije ništa pio, pa uveče svrati u „Tri šešira“ u Skadarliji, kafane koju je uz još nekoliko drugih nazivao „vinskim vrelom“. Naručujući piće, Đura je izgovorio stihove:

„E, nasuvo kad si, Đuro

 Ceo ovaj dan izurô,

 A tu smo pred „vinskim vrelom“

 Častiću te okom celom.“

Doktor Vladan Đorđević, koji se zatekao tu u tom trenutku, mu je uputio prekor takođe u stihovima:

„Kada zdravlje tako paziš,

 Znaj da pravo u grob gaziš!“

A Đura mu je na to odgovorio:

„Prekora sam tvoga vredan,

 Ali šta ću kad sam – žedan!“

 

* * *

 

 

Jedan učitelj doneo je Đuri Jakšiću gomilu svojih pesama da ih pogleda i kaže svoje mišljenje. Đura je brzo pročitao pesme, ali je bio iznenađen velikim brojem pesama koje mu je kolega doneo, pa ga je upitao kako je mogao toliko da ih napiše.

–          Ne znam ni sam kako sam to napisao, – odgovara učitelj – malo više sam popio, pa mi došlo lepo u duši, osetio sam neko božansko nadahnuće, pa sve to stavio na papir… Gorim od nestrpljenja da čujem vaše cenjeno mišljenje.

–          Dragi prijatelju, moje mišljenje je, bar što se tiče vaše poezije, da se odmah upišete u trezvenjake.

Đ. Z.

Fotografije: krstarica.com, facebookreportermonitor.files.wordpress.com