26 feb Lažni ideali

Lepota je poput lutrije, neko dobije, a neko ne. Da li ste znali da danas 9 od 10 ljudi želi da promeni nešto na sebi? Mediji nam često garantuju sreću u životu pod uslovom da se prilagodimo današnjem standardu lepote. To podrazumeva jedan obrazac prema kome svi treba da budemo bolesno mršavi, sa perfektno simetričnim licima, malim nosem, silikonskim usnama,…

Ako dostignete sve ovo, vaš život će biti kao sa fotografija poznatih ličnosti, koje su navodno savršene i, prema tome, uzori današnjim ljudima. Ali, da li iko od vas pomisli da su te fotografije retuširane, a da su modeli imali profesionalne šminkere i posebno podešeno osvetljenje? Isto tako, brzo zaboravljamo činjenicu da su mnogi svetski modeli izjavili kako sebe ne prepoznaju na tim istim fotografijama kojima ste se prethodno divili i poželeli da budete poput njih. Kao primer sam izabrala fizičku lepotu zbog toga što se svi svakodnevno suočavamo sa tim. Tražimo mane svaki put kada se pogledamo u ogledalo, umesto da budemo srećni što smo posebni na svoj način, i što smo zdravi.

Imali smo priliku da čujemo kako o knjizi ne treba suditi po koricama, ali se toga nikada u potpunosti nismo pridržavali. Osobama često prilazimo sa već unapred stvorenom slikom o njima, samo na osnovu njihovog fizičkog izgleda. Ali moramo da shvatimo, barem i na teži način, da se često iza svih tih maski, glume, šminke, krije sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj koji smo prethodno zamišljali.

Današnji ideali lepote su previše surovi i nerealni da bi bili zdravi za jedno normalno i prosečno ljudsko biće. Da li ćemo ih prihvatiti i mučiti sebe u nastojanju da ih dostignemo naš je lični izbor. Samo ne smemo da zaboravimo da što više svog truda ulažemo u sve to, postajemo zahtevniji, gladniji i željniji  nedostižnog savršenstva, uspeha koji slepo jurimo.

Želimo li da znamo kakvi su naši prijatelji, osobe koje nas okružuju? Želimo li da znamo kakvi su zaista oni iznutra? Ili će se, možda, neki od nas radije opredeliti za lažno prijateljstvo i površne emocije, birajući da žive u izmaglici i poricanju, na putu ka dostizanju nekog svaršenstva i idile. Usput gubimo sebe, ono pravo JA. Gubimo svoje želje, snove i jedinstvenost, menjamo ih za tuđ život nekog potpunog stranca, lažemo sebe, misleći da smo to zapravo mi. Prodaju nam maglu u kojoj se gubimo teško nalazeći pravi put. Zaboravljamo sebe i one prave vrednosti.

 A, kada shvatimo da je sve to bilo uzalud, biće kasno. Godine će proći i ništa neće vratiti protraćeno vreme i pravu lepotu mladosti. Pokušavamo da dostignemo kvazi-perfekciju koja je neprirodna i jednostavno bolna za oči. Fizička lepota je prolazna, a ona prava, unutrašnja lepota, koju sve manje ljudi poseduje, iskonska je sreća. Unutrašnja lepota neće ispariti s godinama, razočaranjima i životnim problemima. Naša lepota je u vrlinama i manama koje koje poseduje svako od nas, odnosno u našoj posebnosti. Bez sebe, našeg pravog indentiteta, mi smo samo još jedna prazna ljuštura, bez obzira na to koliko ona bila lepa.

Autorka: Mila Aleksić

Fotografije: favim.com