KUTIJE

17. октобра 2013.
  • Rečenica koja odzvanja u svakom uglu sobe u mislima: “Smrti stidi se!” – jer sebično odnosiš sve što snažno nosi plan i osmeh u svakom novom koraku.

    Koliko imate kutija oko sebe?

    Jednog jutra otvorila je oči u sterilno beloj prostoriji.
    Pogledala je svetlost oko sebe i čula plač. Mali smrežurani ljudi.
    Veliki životi u kutijama koje život znače, u inkubatorima. Plač pun života!
    Odneli su je do velike kutije sa crvenim krovom gde je dočekalo mnogo ljudi koji su se smejali i obasipali je energijom, planovima, željama.
    Oko nje je bilo mnogo kutija, pokloni, mleveni keks u kutiji, čajevi protiv grčeva u kutiji, kutije iz kojih je izlazila tečnost puna vitamina, mali znaci pažnje u velikim kutijama, velika sreća u malim kartonskim formama. Dok je rasla shvatala je da je sve tako, obrnuto proporcijonalno, kao što će učiti u nekom od razreda dok sedi u klupi, u kutiji sa puno prozora i dečijih snova.

 

Kutije

 

 

  • Kutija od kartona uvijena u šuškavi sjajni papir ispod novogodišnje jelke.
  • Ista ta kutija u kojoj je sa drugarom iz skole i koja je improvizovani avion.
    Kutija maštanja. Kutije lego kockica i lutaka koje su mirisale na detinjstvo.
    Kutija za cipele, prvih maturskih sa visokom podpeticom.
    Kutija u kojoj je bočica finog uljanog parfema.
    Kutija cigareta, kutija žvaka.
    Kutija u kojoj je diploma.
    Kutija anti-bebi pilula.
    Kutija brige.
    Sjajni kamenčić na vrhu prstena u maloj kutiji.
    Kutija uvek rešivih problema.
    Kutija, pak – neizmerne sreće.
    Kutija u koju ulazi da bi izgovorila “ Da!” koje nalaže današnji sistem, u kome je jedna od mernih jedinica sreće – brak.
    Kutija kupljena na kredit – koja ima 4 točka .
    Kutija na više točkova do koje svakog jutra ispraća sedmogodišnjaka u školu…
    Kutije, kutije…reciklirane,kancelarijske, šarene, iscepane, kutije u marketima, zidane, platnene, smešne, čudnog oblika,kutije litara, grama, kilograma, kutije koje lepo mirišu i koje mora da otvori i proluftira, kutije koje skida sa police i kutije koje joj ispadaju iz ruku…
    Kutije koje čine jedan veliki, uvrnuti krug.

    Sećate li se, kao mali neki od Vas su se sigurno skrivali u kutijama i iskakali kada mislite da ćete uplašiti mamu ili tatu.
    Vi ste ulazili u kutiju, i sasvim sigurni da znaju gde ste, roditelji bi se zabrinuli kada shvate da vas nema, zatim se pojavite i budu salve smeha. Oni bi mislili “ Dobro je, nije pao sa terase, nije pao sa bicikle, nije izašao sam na ulicu, nije se povredio. To je obična dečija igra, mali indijanc se sakrio u kutiju…”.

  • Kutije
  • Neke nikada nisu videli po ulasku u neku od kutija. Nestajali bi zbog brzine ili su izgarali u klizećoj sigurnosti.

    Da zatvorimo krug.
    Ko proizvodi kutije?

    Život je fabrika kutija – mi ih kupujemoi.

    Smrt krade velike bele kutije, drvene, metalne… natopljene suzama i nedorečenim osećanjima.

    Zato, smrti – STIDI SE !!

 

Autorka: Marija Raković

Fotografije i video: Dženan Hajrović, vidografer, fotograf, grafički i produkt dizajner, profesor, aktivista i sanjar.