29 jun Kupi karte za ljubav!

Petak veče.

-E, ćao, zvao me je.

-I, šta je bilo?

-Ništa, raskinuli smo.

-Stvarno? Šta ti je rekao?

-Da se nismo emotivno povezali i posle neku priču o tome da on i ne može sada da ima bilo koga, ali to je nebitno, u prvoj rečenici je poenta.

-Pa, ok, i ti si htela to.

Jesam, ali… Znaš, ja ostajem i kad ne treba. Kad vidim nešto malo lepo i mislim da je to dovoljno. Jebiga, valjda je tako kad ne znaš za bolje. A ne treba tako.

Subota jutro.

Gledam na plutanoj tabli karte za voz od onih vikenda kada sam išla kod njega. Negde u „onoj“ kutiji pokraj prozora i dalje imam i dve karte za gradski prevoz koje smo kupili kada smo se vraćali iz centra do njegovog stana, jer ja nisam više mogla da pešačim, i glava me je uveliko bolela od sunca i grozno sam se osećala jer sam se osećala neželjenom, da mu nije lepo što sam uopšte i došla i jer me niti jednom za 6 sati nije ni dodirnuo, a kamoli poljubio.

Uglavnom, dok smo čekali bus pitao me je da li da kupujemo karte ili da se švercujemo.

Postoji ta fora u Novom Sadu, da moraš ući na prednja vrata i kupiti kartu. Ali nekad može da se uđe i na srednja i zadnja vrata i tada možeš da prođeš i bez karte.

Rekla sam da ne želim da se švercujemo, da hoću karte.

I u tome je zapravo cela filozofija.

Ceo život sam se u vezama švercovala. Žmurela kada nešto nije u redu, bežala od problema i želela da bez karata stignem na pravu destinaciju.

A ne ide tako.

Ili može tako, ali nije dobro. Nije potpuno. I uvek se osećaš nesigurno, kao da će svaki sledeći put kada se vrata otvore, ući kontrola i prekinuti tvoju vožnju, izbacivši te iz vozila.

Kada nemaš karte za ljubav, uvek si na iglama.

Osećaš da nešto fali, a zapravo si sam izabrao taj put, taj način za koji znaš da nije ispravan, ali teraš po svaku cenu.

Skupila sam karte na gomilu i krenula da ih bacim.

Za šta će mi te karte za puteve koji su me vodili u krivom smeru, pomislila sam. Bolje da ih bacim i ne podsećam se skretanja koja su me dovela ovde gde sam sad.

Međutim, nisam to uradila. Umesto toga sam ih prikačila visoko na tablu tako da me svaki put kada ih vidim podsete da je ispravno ući na prednja vrata, kupiti karte i ne strepeti.

Jer ljubav to zaslužuje.

Ljubav ne sme da se švercuje.

Autorka: Milica Stanišić

Fotografija: weheartit.com