09 sep Kuma nije dugme!

Fejs mi je tog jutra, po ko zna koji put, postavio čuveno pitanje “What’s on your mind, Milica?“
Gledajući u to prazno polje koje očekuje moj odgovor, bilo je suviše optimistično očekivati da će sve ono što mi se mota po glavi stati u taj ograničen broj slova i nekoliko emotikona.
Naime, dan se lomio između spremanja ispita za oktobarski rok (čitaj: gledam knjigu, gleda ona mene) i sekiracije zbog grisine koja se upravo polomila na tri dela dok sam je umakala u eurokrem.
Neko bi možda rekao – tipično studentski, ja bih dodala – tipično dokono studentski.
I tako, dok mi je pogled prelazio čas preko tih 400 strana ukoričenih debelim koricama, čas preko moje grisine koja se davi u kremu, zazvonio je telefon.
Čuo se Njen dobro poznat, ali sada ushićen glas:

– Hoćeš li mi biti kuma? Udajem se!

Ima tih poziva koji zauvek promene život, podele ga na pre i posle.
Do tog jutra, bila sam ćerka, sestra, ortak, koleginica, poznanica. Od sada, biću svedok nečijoj sreći. Biću kuma.
Kada me je pozvala, prvi put sam poželela da telefon ima virtuelne ruke.
Da je grlim i golicam dok se ne seti one dve devojčice iz treće klupe, do vrata.
Dok je ne ubedim da oni sastavi iz srpskog koje sam joj pisala, i nisu neka velika usluga.
Dok ne prizna da je prebrzo prošlo ovih sedam godina, koliko zajednički delimo gorko i slatko.

Za mene, Ona je i dalje bila devojčica koja spretno trči u šarenim starkama kroz dugačke školske hodnike.
Sutra, ta ista devojčica će jednako spretno koračati u belim, elegantnim sandalama.
Za mene, Ona i dalje viri kroz izlog salona venčanica i pomalo zavidi tim devojkama.
Sutra, neke druge devojke će zavideti njoj.

– Znaš, srećna sam! Iako ovo nisam baš savršeno isplanirala.- rekla je veselo, a ja sam osmeh i osetila preko slušalice.
– Planove okači mačku o rep. Pogotovo te savršene.
– Što to?
– Zato što je, kada dođeš u dvadesete, jedino izvesno da ćeš ostvariti plan nabavke namirnica. Sve ostalo je vrlo relativna stvar.
– Hmm. Valjda si u pravu. Previše brinem.
– Pozdravimo se sa brigom uz numeru: Miiirno spavaj nanoo, sve je zaključanooo! -falširala sam joj na uho, na šta se glasno zakikotala.
– Vidim da već spremaš muzički repertoar.
– Nego šta! Kuma ne sme biti dugme!

Slušajući je, znala sam da i ono neplanirano može biti savršeno, ako si srećan.
Da je sreća jedini validan pokazatelj. Jedino što se računa.

Ne recite joj da sam joj uzela nešto novo i plavo.
Kažu da tako valja, a ja im verujem.
I ni slučajno joj ne recite kada na Njeno “DA“, malčice zadrhtim.
Kažu da je tako kada nekog voliš, a ja im verujem.

Autorka: Milica Marijanović

Fotografija: tumblr.com