20 feb KOLAŽ SNOVA

Moji snovi, pa i život – kolaž rađen u duetu Pikaso-Dali. Instrukcije im daje Dejvid Linč. Ponekad i Tarantino umeša prste – uglavnom nakon gledanja filmova koje je dotični režirao.

U svlačionici smo iz moje osnovne škole. Muškoj, onoj za fizičko. Moj najbolji drug iz osnovne, Pesnik Poznanik i ja. U snu, ta svlačionica je soba u kojoj sam živeo tokom studentskih dana. Igrom slučaja, godinama kasnije u njoj živi Pesnik Poznanik. Pokušavam da pronađem tragove svog davnašnjeg boravka u sobi. Raznih žvrljotina tu ima, neznanih autora. Pronalazim pokazatelje svog prethodnog bitisanja na (nevešto prekrečenim) ulaznim vratima prostorije: izbledeli stihovi ispisani tanjim crnim flomasterom. Tu je i neka omladina, momci i devojke, srednjoškolci i studenti, a nas trojica smo u ulogama nekakvih turističkih vodiča. Razabiram neke od starih stihova:

Uvijen u ćebe

Mumla u sebi

Uzaludna introspekcija.

Lutke od kartona…

Pesnik do jutra

ponoćna iluzija

Digitalni epitaf.

U nastavku sna, moj najbolji drug iz osnovne i ja ponovo upisujemo srednju školu, u drugom gradu. Želimo da naučimo nešto novo i eventualno krenemo sa životom iznova. Objašnjavamo nastavnicima i ostalim učenicima naše razloge. Zvuči im logično, prihvatljivo. Ne znam kako na to gleda naša okolina i njegova supruga. Ne znam ni odakle nam novac za taj četvorogodišnji poduhvat. Ne upuštam se u dublja tumačenja snova: možda mi fali prijatelj ili smo jednostavno nostalgična velika deca koja odbijaju da u ovakvom vremenu odrastu do kraja.

I ti provejavaš kroz snove. Brinemo jedno za drugo. Dvoje filmofila i naravno da su nam draži srećniji krajevi iako smo svesni neprekidne borbe i neizvesnosti života. U snu mi ushićeno saopštavaš da sam ponovo pričao u snu: mrmljao još uvek nenapisane psalme o odnosu muškarca i žene. Da si sanjala kako vodimo ljubav. Zamišljam te pod jorganom, kraj kamina, vreme je nebitno a kroz prozor se nazire polarna svetlost.

Imaš starinske limene kutije za kafu, čajeve i začine. Duvan nam povremeno proda stara švercerka iz obližnjeg sela. Nestanak struje nas ne brine, imamo drva, konzerve, sveće i lampu na kerozin. Agregat? Samo u krajnjoj nuždi.

Sanjam te, u polarnoj svetlosti, dok  ,,Yiruma” upotpunjuje magiju.

Marko Antić